Rosa Frojnd (Zemun, 27. avgust 1911—Beograd, 12. februar 1994), poznatija kao Rahela Ferari, velika pozorišna, filmska i televiziska glumica rođena je u Zemunu 27. avgusta 1911. a fizički nas je napustila 12. februara 1994, pre više od trideset godina.
U njene čuvene role na velikim I malim ekranima između ostalog ubrajaju se u ostvarenjima „Skupljači perja“, „Grlom u jagode“, „Nacionalna klasa“, „Davitelj protiv davitelja“, „Tango argento“, „Čaj u pet“… Ostvarila je niz maestralnih pozorišnih rola među kojima G. Higins u „Pigmalionu”, Celestina u istoimenoj predstavi, Gospođica Gilkrist u “Taocima”, Filamen u “Učenim ženama”, Ebi u „Arsenik u starim čipkama”, Aksinja u “Jegoru Buličovu”, Sarka u “Ožalošćenoj porodici”.
Jovan Hristić ju je zvao i “majstor nepredvidljivog detalja”, a ona je govoreći o jednoj od najdražih uloga rekla:
-Tu gospođicu Gilkrist, kako sam je ja studirala, doživljavala, posle moje tople nezaboravne role iz mladosti u Fedorovoj “Maturi”, moja je najdraža uloga. (…) Želela sam da je ostvarim tako upečatljivo i duboko, s gorčinom i s vapajima, a ne samo s jednom spoljašnjom operetskom eksponažom. Gospođica Gilkrist je, kao i sve ostale ličnosti u „Taocu”, bezvredno, nesuvislo stvorenje koje se u životu ponaša kao u ludoj zemlji, u ravnodušnosti kojoj je prethodilo očajanje. (…) Zadovoljna sam, zaista sam zadovoljna ovom svojom ulogom. Onu scenu molitve u trećem činu ja sam studirala, ja sam je gotovo izmislila. Od operetske pesmice napravila sam ljutu, paklenu optužbu. Ne optuživši nikog direktno, ali čudeći se i vrišteći protiv jednog suludog, avetinjskog vremena. Posle se videlo da u tom podignutom dramskom besu ima opravdanja i za celu predstavu, kazala je Rahela.
Nedavno je objavljenja monografija “Rahela” Radovana Sremca (izdavač Zavičajni klub Opštine Šid ) a recenzent Olga Andraši napominje da je sazdana od svedočanstva njene porodice i građe koju je glumica sama odabrala da sačuva, kao i istorijskih izvora koje je autor koristio i/ili publikovao, te da donosi drugačije predstavljen životopis ove poznate i cenjene dramske umetnice.
„Polazeći od prvog zabeleženog Jevrejina 1778. godine u Bačkoj Palanci, odakle potiče porodica Frojnd, Radovan Sremac u odeljku ’Koreni’ daje opšte podatke o jevrejskoj zajednici Bačke Palanke tokom 18. i 19. veka. Sledi naredni korak, genealogija predaka Rahele Ferari sve do njenih sestara i braće i njihovih potomaka. Tako, prvi put, biografija Rahele Ferari dobija jedan mizanscen u kome su osobe koje su činile njeno detinjstvo i mladost. Saznajemo njihova imena i sudbine.“
Veli, dalje, da središnji deo knjige pruža sekvence iz njenog života – odrastanje, školovanje, prve pozorišne korake, užasne godine Holokausta kada su deportovani u koncentracione logore i na prinudni rad mnogi članovi familije odakle se nisu vratili.
„Izgubila je majku, sestre, brata, snaje i njihovu decu. Kako autor navodi, najstarija žrtva je imala 68, najmlađa dve godine. Posebno su veoma vredni i zanimljivi dokumenti koji prate priču. Skrećući fokus sa novinskih članaka (tek nekoliko što ih je sama umetnica izdvojila), intervjua za štampu, radio i televiziju, Radovan Sremac je, koristeći ličnu prepisku Rahele Ferari, sa prisnijeg aspekta osvetlio njen život“, navodi Olga Andraši.
Knjiga obuhvata i fotografije, i sa scene i iz privatnog života, a, pomenimo, ona je dobitnik niza prestižnih nagrada; Sterijine, Oktobarske, Sedmojulske…. U Izraelu je uvrštena u svetski almanah „Ko je ko u svetu Jevreja”, jedna ulica u Padinskoj skeli nosi njeno ime, glumicu Čus Lampreav, koja glumi u Almodovarovom filmu “Vrati se”, kritičari su nazvali „španska Rahela Ferari“, pank bend iz Banjaluke nosi njeno ime, o njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava „Rahelina kutija“…
A ona je na pitanje da polazeći od sopstvenog života, kao i od svih onih života koje je živela na sceni , kaže šta je osnovno za lep i dostojanstven život čoveka, kazala:
-Umesto odgovora citiraću reči velikog mađarskog pisca Madača: „Čoveče, bori se i nadom nadaj se!”
