Godine 1989. nazire se prvi obris puta od Surčina do leve obale Save
Imam 36 godina i čitavog života slušam priču o tome kako se gradi Obilaznica oko Beograda. Dok su auto-putevi napredovali kroz Srbiju, činilo mi se da najsporije „niče“ taj mali, ali veoma važan delić oko Beograda. Parče po parče, sa dugim pauzama, gradila se Obilaznica, dok je u samom gradu postajalo sve paklenije. Batajnica – Bubanj potok za 23 minuta, to se čekalo punih 32 godine. Gazela – večito zakrčena. Na njoj je moglo da se vidi lice nervoznog putnika kroz staklo „sedamnaestice“ i natovareni kamper nekog Nemca koji je krenuo u avanturu na Egejsko more.
Točkove šlepera obilazili su taksisti.
Novi Beograd postajao je poslovni centar, sagrađene su nove petlje, „Arena“ i brojni soliteri. Ni Most na Adi nije bio dovoljan da „prodiše“ Gazela.
Čuveni „Kružni put“ – muke vozača koji obilaze Beograd običnom magistralom. Tamo negde, kod „1.000 ruža“ ključao je saobraćajni pakao. Čitav život slušam o udesima i zastojima na ovom uskom grlu koje su svi izbegavali.
Često sam razmišljao kako će jedina šteta od te obilaznice biti ta što stranci u tranzitu neće moći da se dive panorami Beograda. Ako već samo prolaze, bar da nešto i vide. Ali, krkljanac i gužva je najmanje što im je trebalo na tom dugom putu, a i nama trebaju bulevari sa tri trake, a ne međunarodni drumski koridori u centru grada.
Došao je i taj trenutak. Novosadski, šidski i niški auto-put spojeni su Obilaznicom oko Beograda. Nema više „Gazele“ u tranzitu!
Provozao sam se od Batajnice do Bubanj potoka već prvog dana po otvaranju Obilaznice. I zaista, trebalo je samo 23 minuta da se prevali ovaj put.
Sada čitavu Obilaznicu možemo da sagledamo u punom profilu.
Krenuli smo u 15 sati iz Batajnice. Mala gužva na uključenju, zbog radova, ali ne kapitalnih, već redovnih, na održavanju.
Za četiri minuta bili smo u Dobanovcima. To je veliki čvor „Beograd“, ukrštanje sa Auto-putem za Šid.
Već sledećeg minuta bili smo u Surčinu.
Nastavljamo ka isključenju za Auto-put Miloš Veliki i Novi Beograd. S naše leve strane vide se blokovi, a iznad udaljenog grada jasno se vide najviši beogradski soliteri: „West 65“, „Ušće“, „Kula Beograd“ i, naravno, Most na Adi. Avala nam je sve bliže. U 15.08 već smo prošli petlju „Surčin jug“ i krenuli ka Ostružničkom mostu.
Ovaj most konačno je otvoren u punom profilu. Zapravo, svaki smer čini jedan most „blizanac“. Ipak, na „brata“ smo dugo čekali.
U 15.11 prelazimo most, a u 15.12 ulazimo u tunel „Lipak“. Za dva minuta prolazimo i kroz tunel „Železnik“ i u 15.16 smo kod Orlovače.
Približavamo se Avali i „Straževici“, tunelu ispod Resnika koji prolazimo u 15.18 sati.
Na izlasku iz tunela čeka nas „crn“ asfalt – novi deo Obilaznice.
Petlju „Avala“ i čuvenih „1.000 ruža“ prolazimo u 15.20 sati, ekspresno. Već sledećeg minuta smo u novom, četvrtom tunelu, koji izgleda potpuno drugačije. Put je kao pista. Putovanje je trajalo još svega dva minuta – stigli smo u Bubaj potok.
Kako je napredovala izgradnja Obilaznice oko Beograda vidi se i na Gugl mapama. Pogledao sam istorijske snimke kako bih se ugrubo prisetio dinamike radova na ovom projektu.
Godine 1989. nazire se prvi obris puta od Surčina do leve obale Save. Put od Dobanovaca do Ostružnice sa mostom video se na snimku iz 1995. godine. Potom se 2002. godine vidi nastavak puta od Ostružnice ka Železniku, da bi se 2006. godine video napredak radova oko ovog naselja. Tek od 2011. godine gradio se deo ka Batajnici i Resniku, a 2014. godine jasno je bio vidljiv put Batajnica – Resnik.
Zahuktali radovi na delu od Resnika do Bubanj potoka vide se na snimku iz 2020. godine i oni su, konačno, završeni.