Još se ne zna za šta su služile, ali pojedini stručnjaci smatraju da je možda reč o kanalima za otpadne vode iz 19. veka, dok drugi misle da su možda ostaci nekadašnjih „frižidera” gde su trgovci čuvali robu da se ne kvari.
U podzemlju prestonice kriju se mnoge tajne i ostaci prošlosti koji se često pojave sasvim slučajno. Na nekim mestima, posebno u centralnoj zoni Zemuna, ni ašov ne može da se zakopa a da se ne nađe nešto od onoga što su prethodne generacije stvarale. To se dogodilo i ovih dana kada su kopajući kanale za toplovod u Glavnoj ulici, u blizini hotela „Central”, radnici otkrili podzemne kanale zidane opekom. Na teren su izašli i stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Podzemne prostorije nalazile se oko pola metra ispod nekadašnjeg asfalta Glavne ulice, poprilično su očuvane, ali su zazidane, baš na mestu gde počinje trotoar ispred hotela „Central”.
Deo podzemnih kanala grana se ka Spirtinoj kući na desnu stranu, dok se onaj deo bliže hotelu račva i nalevo i nadesno.
Prema rečima Zemunaca koji su se juče zatekli u blizini mesta gde su prostorije otkrivene, sumnja se da su one predstavljale deo kanala kojima su otpadne vode tekle ka Dunavu. To smatraju i pojedini stručnjaci, i dodaju da su ti kanali najverovatnije nastali u 19. veku.
Da li je to deo kanalske mreže ili nešto drugo, pretpostavlja se da će utvrditi stručnjaci Zavoda.
Jedan od autora knjige „Beograd ispod Beograda” dr Vidoje Golubović, koji je istraživao mnoge od zemunskih laguma, kaže da se na prvi pogled ne može tačno znati o čemu je reč.
– Kada bi se znalo o kojim tačno katastarskim parcelama se radi, znalo bi se ko je bio vlasnik obližnjih lokala pa bi se na osnovu toga možda moglo tačno utvrditi za šta su te podzemne prostorije načinjene. Nije neobično da su nekadašnji trgovci zidali podzemne prostorije da bi u njima čuvali namirnice i koristili ih da tim kanalima prenose robu da se ne kvari. Sa tim načinom čuvanja namirnica počelo se između 1717. i 1718. godine kada Zemun prelazi u ruke Austrijanaca – priča Golubović.
Pojedini Zemunci smatraju da je na neki način ove podzemne prostorije trebalo predstaviti javnosti, očuvati da ostanu vidljive. Da se, primera radi, pokriju debelim slojem stakla kako je to učinjeno ispred tržnog centra u Rajićevoj ulici, gde su sačuvani ostaci antičke ulice rimskog Singidunuma.
Ovi kanali u Zemunu će, kako smo nezvanično saznali, izgleda ostati gde su sada. Najverovatnije će ih opet pokriti slojevi peska, šodera i asfalta jer ovo je ipak Glavna ulica – saobraćajna žila kucavica ovog dela prestonice.
Ako ništa drugo, bar su ovi podzemni kanali desetak dana ponovo „gledali” sunce iznad Zemuna i ostalo je zabeleženo da se zna šta se ispod „nogu” ovog „grada u gradu” nalazi.
