Letnje večeri u starom Zemunu nekada su imale poseban ritam. Jedna navika bila je gotovo svakodnevna – čim bi sunce zašlo i vrućina popustila, stanovnici su iznosili stolice ili male klupe ispred svojih kuća i tu provodili veče razgovarajući sa komšijama.
U vreme kada nije bilo klima uređaja, a kuće su tokom dana zadržavale toplotu, boravak napolju bio je najprijatniji način da se provede deo večeri. Tako su zemunske ulice tokom leta postajale mesta spontanog okupljanja, gde su se komšije družile, razmenjivale novosti i komentarisale dešavanja u kraju.
Stariji stanovnici Zemuna pamte da su takva druženja često trajala satima. Deca su se igrala na ulici ili u dvorištima, dok su odrasli sedeli ispred kuća i razgovarali. Prolaznici bi zastajali da se jave ili kratko popričaju, pa je atmosfera u mnogim ulicama podsećala na veliko komšijsko okupljanje.
U brojnim delovima Zemuna bilo je sasvim uobičajeno da se stolice iznose gotovo svako veče tokom leta. Nekada bi se uz razgovor donelo i piće ili kafa, pa bi druženje spontano trajalo do kasno u noć.
Iako se način života vremenom promenio, ponegde se i danas može videti prizor koji podseća na ta vremena – komšije koje sede ispred kuće i razgovaraju dok večernji povetarac prolazi kroz stare zemunske ulice. Za mnoge starije Zemunce upravo su takve večeri bile jedan od najlepših delova dana i deo duha starog grada koji se i danas rado pamti.
