Beograd u proseku jednom godišnje bude domaćin nekom velikom pank bendu, nekome ko je ostavio veliki trag na svetskoj sceni, a ove godine moralo je da se sačeka do samog kraja oktobra. U okviru proslave 40 (slovima: ČETRDESET) godina od objavljivanja prvog dugosvirajućeg albuma „City Baby Attacked By Rats“, u rasprodat zemunski klub Fest stigla je birmingemska četvorka GBH. Jedni od začetnika street panka i legitimni predstavnici britanske pank scene, u Beograd su stigli u praktično originalnoj postavi.
Frontmen Kolin Ejbrahal i gitarista Kolin Blit osnovali su bend 1978. godine, dve godine kasnije pridružio im se basista Ros Lomas, a od 1994. godine sa njima svira i bubnjar Skot Pris. Da snage i entuzijazma imaju još uvek, pokazali su svojim setom koji je trajao nešto više od sat vremena i obuhvatio dvadesetak pesama, pretežno sa albuma čiji je jubilej bio i povod za turneju. A ispred britanskih velikana, priliku da nastupi dobila je beogradska Multietnička atrakcija.
Ovaj bubanj-bas duo, na publiku, koja nije ni primetila da je neko na bini, instant se sručio lavinom buke, bez ikakve najave i uvoda. Svojim „teškim rokenrolom“, kako često vole da nazivaju svoju muziku, ubrzo su probudili prisutne koji su se pomalo uspavali, jer je sve kasnilo u odnosu na najavljenu satnicu. Muzika koju izvodi ovaj duo je veoma intenzivna, a povremeni uleti brejkova dodavali su i dozu nepredvidivosti, dok su tekstualno, na satiričan način, uglavnom pričali o tome šta je danas moderno i koji su to izazovi za mlade.
Svaki potez bubnjara/vokala Osmana Ahmeda, čoveka koji danju zabavlja decu, a noću pogledom ledi krv u žilama, bio je prenaglašen i dramatičan, dok je basista/bek vokal Andrija Babović, u svom „Grease“ fazonu, dosta staloženije izneo svirku, mada je i on imao svoje momente. Na Osmanovom licu tokom cele svirke smenjivale su se grimase i svakom promenom slikovito je dočaravao ton koji u tom trenutku sviraju, a svojim agresivnim pokretima, uspeo je i da razvali bubnjeve i razbije činelu.
Bend se, u svojih pola sata, predstavio pretežno novijim opusom pesama, koje se na njihovom repertoaru nalaze u poslednjih par godina, mada je uletela i poneka sa njihovog prvog albuma poput „NLO“ ili „Hevi trak“. Negde između nekontrolisanog haosa i dobre zajebacije, njihov nastup ne ostavlja ravnodušnim, a u zavisnosti od ličnih preferencija, doživećete ga ili kao atrakciju, ili kao najbolju svirku na kojoj ste bili u životu.
Pošto je beogradski pank bend Replicunts, koji je trebalo da nastupi sledeći, otkazao zbog bolesti članice, ubrzo je došlo vreme za GBH, pa su na binu iskočila četiri pankera sa tetovažama starijim od fanova u prvim redovima. Blit, Lomas i Pris su upalili svoje motore, a frontmen Ejbrahal, sa svojom spiky plavom kosom, istrčao je na binu i haos je mogao da počne.
Od prvog do poslednjeg trenutka svirke šutke nisu prestajale, a tome nije odmogao ni brz i žestok način na koji su GBH ušli u svirku, posebno sa hitovima „Time Bomb“ i „Sick Boy“ koje su odsvirane bezmalo na samom početku. Konstantne šutke pratilo je i horsko pevanje, kao i povremene singalong deonice koje je Ejbrahal prepuštao publici prošaranoj apsolutno svim generacijama i koja je je veoma vatreno reagovala na srčanu svirku koja je dolazila sa bine.
A pod krcatog kluba Fest bio je poplavljen pivom. Pune i prazne plastične čaše non stop su letele iznad glava prisutnih, neke su pogađale, neke polivale, ali je većina završavala na podu. Povremeno bi iz šutki ispao poneko, pa bi malo počistio pod od tog silnog piva, ali bi već na narednoj pesmi tri nove čaše nadomestile sve što je završilo na nečijoj majici ili pantalnoma. Majice bi ubrzo bile bačene u stranu, novo pivo natočeno za šankom, a šutka nastavljena.
Sa setliste, logično, nisu mogle da izostanu ni pesme „City Baby Attacked By Rats“ i „City Baby’s Revange“, a Ejbrahal ih je simpatično najavio sa „Četrdeset godina smo čekali ovaj trenutak“. Uz pesme sa tog albuma, odsvirani su i hitovi iz različitih perioda benda, kao i nekoliko sa aktuelnog albuma „Momentum“ iz 2017. godine, a reakcija publike nije splasnula ni jednog trenutka.
Mnogo pocepanih glasnih žica, znoja i modrica ostalo je nakon svirke u klubu Fest i definitnivno se može reći da beogradska publika nije želela da škrtari pred pank velikanima, kojima ne može a da ne bude drago kada je neko i posle toliko godina spreman da da sve tokom njihovog nastupa.
