Na početku, jedan proveren recept za buđenje onima kojima to teško pada. Kažu da ima onih koji se teško ujutru bude. Razne zvučne uređaje koriste ali…bez dobrih rezultata. Sem jednog, proverenog recepta: navije se budilnik, sat tzv.“vekerica“ (sat na ručno navijanje na čiju tačnost ne utiče ni struja, ni baterija, ni procesori, ni čipovi, već zavisi čisto od manuelnog rada vlasnika – prim. autora), stavi se u metalni lavor i u željeno vreme za buđenje – sledi „iskakanje“ iz kreveta. Za one koji ih ne pamte: da bi ovaj budilnik radio morate da ga navijete. I to najpre sat, a onda i zvono. Ne smete da zaboravite ni da oslobodite „čekić“ koji udara u metal i pravi karakterističan zvuk zbog kojeg ćete u cik zore širom otvoriti oči. Savet: lavor staviti na „sigurnu“ udaljenost koju vlasnika primorava da ustane kako bi zaustavio budilnik. Jer kada pomenuta vekerica krene da zvoni, u isto vreme počinje i da „poskakuje“ što uz zvuk zvona, uz pojačanje tonova lavorovim „ehom“, ustajanje je zagarantovano i obavezno. U suprotnom, imaće posla sa komšilukom. Jer ovi satovi imaju 86 decibela snage i zvonjava traje oko 15 sekundi. Zato i ne čudi što je na bivšim YU postorima bila sastavni deo „nameštaja“ svake porodice. A njeno „rodno mesto“ je Zemun.
Budilnik sa kojim sigurno ustajete na vreme
Insa je osnovana 1950. godine pod nazivom Fabrika satova, a današnji komercijalni naziv je skraćenica punog koji glasi jednostavno – Industrija satova. Kažu, najbolji mehanički sat na svetu, ona vekerica, pravi se u Zemunu. Karakteristike: jednostavna a stabilna konstrukcija, sat staje pritiskom na oba dugmeta, donji stabilizator od drveta. Da se zna o čemu je reč!
Prvih godina proizvedeno je 40.000 budilnika a izvezeno 15.000. I iz godinu u godinu firma je rasla da bi do 1990 godine, Insa ušla u grupu vodećih svetskih proizvodjača satnih proizvoda, sa godišnjom proizvodnjom od milion i dvesta hiljada budilnika, od čega je pola miliona išlo za nemačko tržište. Za sve te godine Nemci nisu imali nijednu reklamaciju. I sada se prepričava da se u Insi ozbiljno razmišljalo o prestanku proizvodnje budilnika, kad ih je iznenadila narudžba iz Amerike za 5.000 vekerica. Sadašnja proizvodnja je oko 10.000 budilnika.
O tome dokle su stigli Insini satovi, govori i pitanje koje je stiglo elektronskom poštom jednog Indijca: kako da popravi svoj budilnik starosti 60 godina? Normalo, put daleke Indije otišla je, kao poklon, nova vekerica.
Satni program ove firme najbolje se vidi po tome što u Srbiji gotovo da nema većeg mesta ili železničke stanice bez Insinog javnog sata. Kao kuriozitet je sat u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, koji spade u jedan od najtačnijh satova u Beogradu. Naime, satom se „upravlja“ satelitskim radio signalom iz centrale za Evropu koja se nalazi u Frankfurtu.
I mada je proizvodnja mehaničkih časovnika sada daleko manja, trenutno za nemačkog partnera rade mehaničke štoperice. Najveće dozvoljeno odstupanje je 0,4 sekunde na 24 sata.
Šah – mat
Insa je prisutna i u igri na 64 polja – u šahu. Za potrebe Šahovske olimpijade 1990. u Novom Sadu, izrađen je mehanički šahovski sat, koji je 1988. godine osvojio zlatnu medalju na međunarodnom konkursu „Eureka“ u Briselu. Sat je izrađen u saradnji sa našim velemajstorima i bio je zvanični olimpijski sat i na Šahovskoj olimpijadi u Manili 1992. Priča se da su Japanci, poručili stotinak komada kako bi prekopirali način rada. Razvoj šah sata zaustavile su sankcije početkom devedesetih godina prošlog veka.
Na jedan dolar uvoza izvoze tri dolara
Insa je čudo, kao mačka je: „baciš je i uvek se dočeka na noge“! Sada se ulaže malo snažnije u proizvodnju vodomera u čemu su dostigli svetski kvalitet. U proizvodnoj paleti su i drugi merni instrumenti zato „zemunci“ imaju opštu odrednicu: industrija precizne mehanike. Posluju tako da na dolar uvezenog repromaterijala, izvezu gotov proizvod vrednosti 3 dolara. Insini satovi, satni mehanizmi i vodomeri, izvozili su se na tržišta Nemačke, Britanije, Švedske, SAD, Italije, Holandije, Izraela i drugih zemalja. A onda su došle sankcije, ratovi u okruženju, tranzicija… sve on što ne ide na ruku razvoju jedne kompanije i njenom uspešnom poslovanju. I da ne zaboravimo, osim nas, mehaničke budilnike prave još samo dve firme u svetu, i to u Brazilu i Kini.
