Priče sa Dunava o ribama, tradiciji i životu koji počinje pre svitanja
Dok većina grada još spava, na obali Dunav u Zemunu dan je već počeo. Tišina, magla iznad vode i zvuk čamca koji lagano seče reku – tako izgleda jutro zemunskih alasa, ribara koji već generacijama žive uz Dunav.
Za mnoge od njih ribolov nije samo posao ili hobi, već način života koji se prenosi sa oca na sina.
„Nekad je ribe bilo više“
„Kad sam bio mlad, Dunav je bio pun ribe“, kaže sedamdesetogodišnji alas Dragan, koji skoro svakog dana dolazi na Zemunski kej. „Somovi su bili veći, šarani češći, a mreže teže.“
Danas, kažu ribari, ribe ima manje nego nekada. Razlozi su različiti – zagađenje, povećan saobraćaj na reci, klimatske promene i savremeni načini ribolova.
„Nije Dunav slabiji“, dodaje jedan od ribara. „Ali svet oko njega jeste drugačiji.“
Najveći ulovi koji se pamte
Iako je ribe manje, Dunav i dalje ume da iznenadi. Stari zemunski ribari pamte nekoliko ulova koji su postali gotovo legendarni.
Jedan od njih je som težak više od 80 kilograma koji je, prema pričama alasa, ulovljen nedaleko od obale Zemuna. Borba sa ribom trajala je skoro sat vremena.
„Kad takva riba povuče mrežu ili udicu, osećaš kao da vučeš sidro“, kaže jedan ribar kroz smeh.
Šarani od 20 ili 30 kilograma nekada nisu bili retkost, a povremeno se ulove i veliki smuđevi i štuke. Takvi ulovi i danas se prepričavaju na obali ili uz kafu u kafanama uz reku.
Znanje koje dolazi iz iskustva
Alasi kažu da ribolov na Dunavu nije samo pitanje sreće. Potrebno je znati reku – gde su dubine, gde se riba skriva, kako vetar i struja menjaju ponašanje ribe.
„Dunav moraš da naučiš kao knjigu“, objašnjava jedan stariji ribar. „Svaka krivina, svaka rupa ima svoju priču.“
Takvo znanje stiče se godinama, često kroz porodičnu tradiciju.
Da li mladi nastavljaju tradiciju?
Najveći izazov za zemunske alase danas nije samo količina ribe, već i pitanje ko će nastaviti tradiciju.
„Mladi imaju drugačiji život“, kaže Dragan. „Posao, fakultet, grad… Malo ko ima strpljenja da ustane u četiri ujutru i provede pola dana na vodi.“
Ipak, ima i onih koji pokušavaju da održe običaj. Ponekad se na obali može videti otac koji pokazuje sinu kako se zabacuje štap ili kako se čita tok reke.
Više od ribolova
Za zemunske ribare Dunav nije samo mesto gde se lovi riba. On je deo identiteta grada. Uz reku su odrasle generacije, tu su se pričale priče, slavile pobede i čekala svitanja.
Dok se sunce polako diže iznad vode, a čamci se vraćaju ka obali, jasno je zašto mnogi kažu da je alas više od zanimanja.
To je način života.
I dok god na obali Zemuna postoji makar jedan čamac koji polazi pre svitanja, tradicija alasa neće nestati.
