Na današnji dan 1934. u saobraćaj pušten viseći Most viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja – Ovaj rečni kolos u vodu je pao aprila 1941, a posle rata zamenio ga je Brankov most Poslednji dani zemunske skele. Pogled sa mosta na skelu koja će raditi još svega dva dana, pošto se u nedelju otvara most”, ovaj potpis upotpunjen slikom u „Politici” izašao je 14. decembara 1934. čime je posredno najavljeno svečano otvaranje prvog stalnog drumskog beogradskog mosta.
A dva dana posle te vesti u saobraćaj je zvanično i pušten viseći Most viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Saobraćajno je povezao stari deo grada sa Zemunom i tadašnjim Sajmištem sa druge strane Save.
Ali, put do završetka i puštanja u saobraćaj prvog drumskog mosta nije bio nimalo jednostavan. Boljka da se probijaju zvanični rokovi za završetak gradnje važnih infrastrukturnih objekata nije izum današnjih gradskih otaca. Jer, Most kralja Aleksandra, kako je izvestila „Politika” 3. novembra 1934. godine, prema prvobitnom planu trebalo je da bude otvoren godinu i po dana ranije.
– Prema prvobitnom ugovoru sa firmama koje grade zemunski most, on je imao da se preda saobraćaju još 8. juna 1933. godine. Posle je taj rok odlagan nekoliko puta. Uzroci tome bili su Huverov moratorijum, koji je obustavio isporuku gvozdene konstrukcije iz reparacija, i dugo odlagano pitanje eksproprijacije beogradskih zgrada koje su se imale porušiti da bi se izgradio prilaz mostu sa beogradske strane – izveštavala je „Politika”. Kako je ukazivano u ovom izveštaju, most je već tog novembra bio završen skoro u potpunosti, ali za završetak prilaza mostu vodila se trka sa vremenom.
– Ispod zgrade Državne štamparije pojavila se voda. Treba izvršiti drenažu. Mesto da je podziđivanje štamparije, da ne bi pala, izvršeno ranije, ono se vrši tek sad i samo smeta preduzimačima koji izgrađuju prilaz mostu. Sad se sve nade polažu u lepo vreme – opisivala je „Politika” muke sa dinamikom završnih radova.
Završne muke sa prilaznim saobraćajnicama i drenažom sporne zgrade nekako su okončane do decembra. Četiri dana uoči otvaranja ove rečne saobraćajnice, kako je u obimnoj reportaži izvestio tadašnji list „Vreme”, sedam stotina konjanika promarširalo je mostom da bi se obavilo probno opterećenje.
– Nešto pre osam časova Brankovom ulicom je projurio jedan veliki odred konjice, kao na kakvom svečanom defileu… Impresija je bila upečatljiva. Kao da je ova konjica, u trijumfalnom maršu, projurila da na juriš osvoji čelični objekat na Savi… U okolne ulice slegla se masa radoznalih Beograđana za koje su ove probe predstavljale izvrsne atrakcije. Međutim, publici nije bio dozvoljen prilaz na most. Brankova i Pop Lukina ulica, ispred prilaza za most, bila je formalno opsednuta radoznalim posmatračima. Svi prozori na okolnim kućama bili su takođe zaposednuti – opisivalo je „Vreme”.
Sam prelazak konjice preko mosta organizovan je sat kasnije. U kasu svrstani po deset u red, konjanici su pojurili preko mosta. On je krenuo da vibrira što je probudilo zebnju da će se konjanici stropoštati u Savu.
– Gvozdeni kolos, koji u stvari može da izdrži teret od 25 miliona kilograma, ugibao se, kao kakva igračka od federa, pod teretom od samo 350.000. Anomalija? Ne. Vibriranje na ogromnom mostu više je nego zadovoljavalo proračune. Most kralja Aleksandra na Savi je produkt moderne tehnike. Njegova je konstrukcija zadivila stručnjake – sa oduševljenjem je pisao reporter „Vremena” dodajući da je u toku ove probe sa konjicom, koja je trajala do 11.15 časova, obavljeno više različitih opita.
Kako je i najavljeno, most je u saobraćaj pušten u nedelju 16. decembra 1934, a tramvajski saobraćaj preko njega profunkcionisao je, kako je izvestila „Politika”, 5. novembra 1935. I taj događaj je svečarski proslavljen i među Zemuncima i u starom delu grada, gde su od „Moskve” put Zemuna krenule tri posebno ukrašene tramvajske kompozicije.
Kako se navodi u štampi u periodu od 1935. do 1939, izgradnja mosta je uticala na razvoj predgrađa (Novi Beograd), ali i na to da sve više stanovnika sa zemunske i novobeogradske strane počne da poslom i zbog trgovine dolazi u centralni deo Beograda. Živ je tih godina bio i rečni saobraćaj kod podmostovlja, u Savskom pristaništu. Ali za razliku od toga, izgradnja Mosta kralja Aleksandra, a ubrzo i Mosta kralja Petra Drugog (preteča Pančevačkog) uticala je na zamiranje putničkog rečnog saobraćaja na linijama Beograd–Zemun i Beograd–Pančevo.
Novi most na Savi doneo je i novu kulturološku modu. Jer on je bio pandan onome što je danas fontana na Trgu Nikole Pašića. Sa Mosta kralja Aleksandra tih godina maturanti i maturantkinje beogradskih gimnazija su ushićeno bacali u, kako su novine beležile, mutnu Savu svoje kape i knjige.
Već u aprilu 1941. ovaj most pao je u Savu. Posle rata, na njegovim dekorativnim stubovima podignuta je nova konstrukcija, most koji danas znamo kao Brankov, ali koji za svojim prethodnikom prilično zaostaje u lepoti.
Prvi ga prešao patrijarh Varnava
Pola meseca pre zvaničnog otvaranja mosta preko njega je prešao automobil u kome je bio patrijarh Varnava. Kako je zabeležilo tadašnje „Vreme”, patrijarh je preko mosta prešao dolazeći iz Sremskih Karlovaca.
Izvor: Politika/Dejan Aleksic
