Posledice pandemija korone i krize koja je usledila najviše su se ekonomski osetile po cenama i dostupnosti hrane zbog toga se mora voditi računa o domaćim resursima.
Učiti na tuđim greškama uvek je bolja varijanta nego učiti na sopstvenim, a pogotovo kada se radi o hrani. Pandemija je gotova ali lekcija je ostala – globalizacija je dobra za mnoge stvari ali u vreme krize ne obezbeđuje potpunu sigurnost snabdevanja hranom.
Srbija, srećom nije među zemljama koje su iskusile nestašice hrane, a da bi tako i ostalo potrebno je očuvati domaće resurse koji obezbeđuju da se hrana proizvodi kod kuće. A kod hrane sve počinje od semena, kažu za 24sedam iz Instituta za kukuruz „Zemun polje“.
Na 90. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu razgovarali smo sa dr Željkom Kaitovićem, rukovodiocem odeljenja marketinga u ovoj kući koja ratare u Srbiji ali mnogo šire, već osam decenija obezbeđuje kvalitetnim semenom.
– Veoma je važno, ne samo u ovom trenutku, da zemlja ima svoje seme svoje hibride i sorte, svoje rase… I Institut „Zemun polje“, kao institucija u stopostotnom državnom vlasništvu, pokazuje da se o tome ovde brine. Tržištu ponudimo svake godine između 25 i 30 hibrida, svih FAO grupa, a posebno je važno štose ti hibridi stvaraju klasičnim metodama oplemenjivanja i to u domaćim agro-ekološkim uslovima. To daje značajnu prednost u prilagodljivosti u odnosu na hibride stvorene negde drugde – ističe Kaitović.
