Otvorena je 20. avgusta 1884, kada je sa jednog od perona krenuo i prvi voz ka Zemunu, a poslednji lokomotiva, pre nego što će joj staviti katanac na vrata, napustila je njene koloseke 30. juna 2018. godine.
Na mestu gde su ne tako davno odzvanjale pištaljke železničara, škripali točkovi kofera po pločniku i spavale lokomotive, sada su paučina, nesnosni smrad i privremeni smeštaj za slučajne prolaznike i beskućnike.
Teška vrata nekadašnje Glavne železničke stanice u centru Beograda zaključana su već pet godina.
Putnika više nema, ne čuje se žamor niti glasovi dispečerki koje obaveštavaju o polascima vozova.
Jedino što i dalje radi je čuveni časovnik.
Kada sam došla na nekadašnju stanicu pokazivao je 7.20. Tačan je, pomislila sam.
Levo od nekadašnjeg ulaza u stanicu, Dragica, sredovečna žena, rasprema improvizovani dom.
Došla je u Beograd pre tri meseca, kada joj je izgorela kuća u rodnom Prokuplju, gradu na jugu Srbije, oko 30 kilometara udaljenog od Niša, južnog centra zemlje.
Nekoliko komada odeće suši na avgustovskom suncu.
„Niko te ne dira, pa što bi, sedi se ovde do jutra, a mnogi i prespavaju.
„Tu sam sa sinom, dovlačim vodu, operem iza odeću, da održim higijenu“, priča ona za BBC na srpskom, pokazujući na plavu kofu.
Nešto dalje od nje, na starom ćebetu, spava muškarac okrenut leđima.
Pred ulaznim vratima glavne Železničke stanice nekada je bilo veliko taksi stajalište, a danas je spomenik srednjevekovnom vladaru Srbije, despotu Stefanu Nemanji okruženog uređenim parkom.
Trg u Beogradu kojim dominira spomenik Stefanu Nemanji, a iza su nekadašnja zgrada glavne železničke stanice i novo naselje Beograd na vodi
Stanica je zvanično otvorena 20. avgusta 1884. godine kada je krenuo i prvi voz do Zemuna, preko mosta na reci Savi.
Poslednji put, pištaljka železničara koja je označavala kretanje voza odjeknula je peronima stanice 30. juna 2018.
Među onima koji su došli da isprate kako poslednja kompozicija odlazi duž šina iz centra Beograda bio je i Predrag Nedić, zubni tehničar, koji je uživao da posećuje dedu na radnom mestu železničara.
„Želeli smo da se oprostimo sa stanicom i na neki način odamo počast ljudima koji su na njoj radili, među kojima je bio i moj deda punih 40 godina“, kaže Nedić za BBC na srpskom.
Poslednja vozna mašina koja je napustila stanicu, poznata kao Romantika, išla je do Ljubljane.
Posle 134 godine, glavna železnička stanica srpske prestonice je izmeštena uprkos kritikama, a povod je bila izgradnja luksuznog naselja Beograd na vodi na obali Save.
„Mogla je da ostane kao polazna stanica, a da Prokop, Novi Beograd budu dodatne, a ovako smo se odrekli velikog dela istorije“, kaže Nedić za BBC na srpskom sa gorčinom u glasu.
Odlukom Vlade Srbije, pravo na korišćenje staničnih prostorija dobio je Istorijski muzej.
Svi vozovi iz Beograda sada polaze sa stanice Beograd centar, poznate kao Prokop, gde je preseljen kompletan međunarodni i domaći železnički saobraćaj.
I posle šest decenija, ta stanica, na par kilometara od centra Beograda, i dalje je u izgradnji.
Vlast najavljuje novo svečano otvaranje 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
