BITI ZEMUNAC NIJE STVAR KRŠTENICE, VEĆ STANjE DUHA, krilatica iz „ZEMUNSKOG MANIFESTA“, osnivačkog akta Kluba matične kulture Zemuna poistovećuje se sa Brankom Najholdom hroničarem Zemuna. To nije slučajno, jer je Branko bio među onima koji su napisali proglas i poziv Zemuncima da se udruže i osnuju Klub MKZ, radi očuvanja duha zemunske varoši.
U monografiji KMKZ, Spomenica 1992-2015. „TRAGOM ZEMUNSKOG MANIFESTA“ objavljen je tekst Branka Najholda „Neprevaziđeni Zemunski manifest“ u kojem autor podseća kako je to bilo. Trojica sastavljača „Zemunskog manifesta“: prof. Predrag Braca Ognjenović, prof. Sreten Jovanović Bukovički i Branko Najhold , prvi put su ga javno prezentovali na „Susretu generacija“ zemunskih gimnazijalaca u Narodnom pozorištu, Scena u Zemunu, 7. aprila 1992. godine.
„Deset dana kasnije, 17. aprila 1992. godine, u sali Gimnazije, održan je osnivački skup koji je okupio sedamdesetak Zemunaca, a izneta ideja prihvaćena je jednoglasno i sa puno oduševljenja. Zaključak je bio da skupštinu Kluba treba dobro pripremiti i za to je zadužen tada formiran Inicijativni odbor“, podseća Branko Najhold na povezanost Zemunske gimnazije sa budućim Klubom, a zatim ističe da je „Zemunski manifest“ objavljen u prvom broju „Podunavke“ čiji je izdavač bilo preduzeće „Trag“.
„… Osnivačka skupština Kluba matične kulture Zemuna održana je na Krstovdan, 27. septembra 1992. godine u sali društveno-političkih organizacija Zemuna, u Kosovskoj 9. Skupštini je, u veoma svečanoj i prisnoj atmosferi, prisustvovalo više od dvesta Zemunaca, a otvorio ju je doajen zemunskih advokata dr Mladen Pavlica…“
Ovaj citat iz autorskog teksta Branka Najholda, u Spomenici „TRAGOM ZEMUNSKOG MANIFESTA“, najbolje svedoči koliko je zemunski hroničar povezan sa Klubom matične kulture Zemuna, kao njegov osnivač. To nas obavezuje da povodom dana sećanja , koji je ustanovila Bojana Ivanović, posle njegove smrti, ( Brankov dan, 17. maj) osvežimo sećanja Zemunki i Zemunaca na Branka Najholda. Koristićemo i odlomke autorskog teksta Dragana Stojkovića (prijatelja i višegodišnjeg saradnika) iz Spomenice „OTRGNUTO OD ZABORAVA“, objavljene 2022. godine, povodom tri decenije Kluba MKZ .
„…Budući da u Zemunu nije bilo izdavačkog preduzeća koje je bilo zainteresovano za sistematsko bavljenje lokalnom kulturnom istorijom, Branko Najhold je 1989, osnovao preduzeće „TRAG“. Ovim simboličnim nazivom i znakom u obliku ruke koja perom ispisuje liniju, definisana je i celokupna misija Branka Najholda – ostaviti trag u vremenu spašavanjem od zaborava bezbrojnih činjenica iz svih vidova života – kulture, privrede, urbanizacije, društvenog života, politike… u gradu koji tokom sedam milenijuma iza sebe ima mnogobrojne istorijske slojeve…“
Predgovorom u publikaciji „TRAG“, 2016, „DON KIHOT OD GARDOŠA“ , Elizabeta Kužnik Arsenović, sažeto se kaže:
„ … Reći već samo to da je Branko Najhold za 35 godina istrajnosti, posvećenosti i napornor rada – onog čija vrednost ne može da se izrazi ničim materijalnim, jer nema cenu – napisao i objavio 43 knjige o Zemunu, priredio 14 izložbi, održao desetak predavanja, na stotine puta o njemu govorio na radio i tv stanicama i bio intervjuisan za štampu… Dakle, već sam taj govor brojki, čak i kod tek usput zainteresovanog nekog, morao bi da izazove pozor, svakako i respekt. Kod Zemunaca, pak, budi ponos i zahvalnost, jer od zaborava brani sve što jesmo…“
Nemoguće je, ukratko, reći sve što je Branko Najhold objavio i uradio za tri i po decenije rada u kulturi, ali je neizostavno reći da je osnovao zemunski Međunarodni salon karikature i potom u Staroj kapetaniji održao dvadesetak izložbi i izdao toliko kataloga, a njegova neostvarena želja je da Zemun bude i mesto Muzeja karikature.
Na Zemunskom keju, postoji Spomen klupa Branka Najholda, koju je 2020, otkrila Bojana Najhold kao trajno podsećanje Zemunki i Zemunaca na svog hroničara. Šteta je što nije omogućeno da se u Zavičajnom muzeju Zemuna vide artefakti o gradu na Dunavu koje je sakupio i ostavio Branko Najhold.
