Na današnji dan, pre tačno 26 godina, tokom NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, ugašen je život trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice. Njena smrt ostala je simbol stradanja nevinih u ratu.
Milica Rakić rođena je 9. januara 1996. godine, a poginula je 17. aprila 1999. godine u svom porodičnom domu u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici. U trenutku napada, između 21.30 i 22 časa, nalazila se u kupatilu na drugom spratu porodične kuće, sedeći na noši, kada je gelerski fragment bombe kroz prozor ušao i na mestu je usmrtio. U istom napadu ranjeno je još pet civila.
Porodica Rakić živela je svega kilometar od vojnog aerodroma Batajnica, koji je više puta bio meta bombardovanja. Njena smrt potresla je celu zemlju, a porodica, iako slomljena od bola, odlučila je da ostane u istom domu.
Majka Dušica, otac Žarko i brat Aleksa nastavili su da žive sa uspomenom na Milicu. Godinama kasnije, u porodicu je stigla Anđela, koju roditelji nazivaju „lek i uteha“.
„Teški su nam dani. Rana nikada ne zarasta. Krijem patnju od svoje dece, ali ona je uvek tu“, ispričala je jednom prilikom Milicina majka Dušica.
Milica Rakić sahranjena je 19. aprila 1999. godine na Batajničkom groblju. Njena smrt simbolizuje stradanje 89 mališana koji su poginuli tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
U znak sećanja na Milicu i sve stradale mališane, pesnik Dobrica Erić napisao je dirljivu pesmu „Čiko, ja tebe gledam s neba“, koju i danas mnogi čitaju sa suzama u očima:
Čiko, ja tebe gledam s neba
Dobrica Erić
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici.
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Sada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
