Prvog jula Gradska opština Zemun i Turistička organizacija Zemun, uz pomoć Vojske Srbije tradicionalno su otvorili letnju sezonu na plaži Lido.
Početak jula doneo je sa sobom otvaranje jednog od omiljenih gradskih kupališta i pristup nekim od najlepših i najbogatijih prirodnih celina koje Beograd ima da ponudi. Ovaj pravi mali praznik za Zemunce, ali i sve one koji posećuju plažu koja je ime dobila po Lidu iz Venecije, znači ne samo pristup možda i najlepšoj gradskoj plaži, koju tokom leta svakodnevno poseti i do 10.000 ljudi, već i mogućnost da uđu na Veliko ratno ostrvo nenaseljeno, gotovo netaknuto.
Kako bi ovo ostrvo, koje je dobilo naziv zbog svog strateškog i vojnog značaja, predstavljajući istorijsku granicu između Austrougarske imperije i Otomanskog carstva, a koje je kasnije razvijano kao alternativa Adi Ciganliji, zadržalo sve svoje posebnosti i „divlji“ karakter, veći deo godine do njega je gotovo nemoguće doći ukoliko nemate čamac.
Ipak, Vojska Srbije je, i ove godine, tokom dva meseca, od 1. jula do 31. avgusta, od osam ujutru do osam uveče obezbedila prilaz ostrvu i plaži tako što je sa svojim pontonjerskim jedinicama montirala pontonski most od Zemunskog keja do plaže Lido dužine oko 300 metara, što će omogućiti svim pešacima da bezbedno uđu u ovu dunavsku divlju oazu.
„Za bezbednost građana brinu čuvarske i spasilačke ekipe, kao i dežurna medicinska služba“, saopštavaju iz Gradske opštine Zemun, dodajući da su u saradnji sa nadležnim institucijama obezbeđeni svi uslovi za prijatan boravak na ‘“zemunskom moru“.
I zaista, svi uslovi za spomenuti prijatan boravak su tu. Uređena je plaža i tereni za sportove na pesku, obezbeđena je pijaća voda i postavljeni su tuševi, a potvrda dobro urađenog posla stiže od posetilaca, kojih i ove godine ima u izuzetno velikom broju i koji, kako kažu, dobiju potpuno olakšanje kad čuju da je plaža Lido otvorena.
„Ove godine leto je došlo nešto ranije nego prethodnih godina. Iako je u Zemunu za nijansu prijatnije nego u ostalim delovima grada, i dalje je pakleno. Sad kad sam u penziji, samo čekam trenutak kad će da otvore Lido. I onda se zna rutina. Rano ustajanje, lagan doručak i pravac preko pontonskog mosta. Jutra na Lidu su prelepa“, govori za portal B92.net čika Miloš, pukovnik u penziji.
Kako kaže, tamo ga uvek čekaju prijatelji.
„Formirano je jedno kompaktno društvo, malo i probrano. Znam uvek ko me čeka tamo kad poranim. Na Lido dolaze najbolji beogradski šahisti. Svi misle da je se najbolji šahovski mečevi igraju na Kalemegdanu, a ja kažem – dođite na Lido, prvo da se kupamo a onda da odmerimo snage u šahu“, priča Miloš kroz smeh.
Čak dve trećine Velikog ratnog ostrva, koje se prostore na 211 hektara prekriveno je šumom i koristi se kao prirodni rezervat za oko 200 različitih vrsta ptica i zaštićeno je zakonom, tako da nikakva urbanizacija nije dozvoljena, s obzirom da je ovo tačka Beograda sa najvećim biodiverzitetom.
Iako je tokom leta potpuno otvoreno za posete i istraživanje, na putu ka unutrašnjosti ostrva, a nakon prolaska plaže Lido, nalaze se brojna upozorenja, koja pozivaju posetioce da obrate posebnu pažnju na biljne i životinjske vrste koje se nalaze na ostrvu, i da vode računa o njihovoj, ali i o sopstvenoj bezbednosti.
Među brojnim vrstama koje se ovde mogu naći nalaze se i one na koje treba obratiti dodatnu pažnju, pa tako treba uzeti u obzir da veliki broj komaraca „čuva“ ostrvo od nepoželjnih gostiju.
Ako vas to ne obeshrabri u istraživanju dubine ostrva, sledeće upozorenje izdaju zvukovi ptica koje umeju da preplaše i oteraju posetioce, iako ne predstavljaju stvarnu pretnju.
Ako je vaša volja i dalje jaka, narednu „prepreku“ u zalaženju dublje u šumu postavljaju zmije, kojima prilazite na sopstvenu odgovornost a koje gmižu celim ostrvom i mogu biti velika neprijatnost za sve one koji ne vode računa o teritorijalnosti ovih gmizavaca.
Na kraju, ako sve to uspete da „svarite“, nailazite na najveću opasnost koju ovu ostrvo ima – divlje svinje. Ovi agresivni sisari sa izuzetnom snagom, brzinom i niskim centrom ravnoteže prirodno stanuju na Velikom ratnom ostrvu, brane njegovo središte, a neretko se upuštaju i u plivačke avanture, pa smo ih prethodnih godina viđali i prekoputa ostrva, u Zemunu i na Novom Beogradu.
Ipak, sve ove divlje, prirodne stvari od kojih se moderan čovek odrodio, zapravo su potpuno normalne a nagrada koju dobijate za zalazak u netaknuto jezgro ostrva je velika.
Čist vazduh, zvukovi prirode i potpuni mir i spokoj na samo par stotina metara od gradske gužve.
Dodaje i da je jako bitno da se ovo mesto očuva i da celokupno Veliko ratno ostrvo ostane, kako kaže, „jedna organska celina“.
„Ovo ostrvo je srce i duša Beograda, a ja bih dodao i – pluća Beograda i okoline. Pogledajte ovu šumu oko nas, ovu prirodu. Pozivam sve ljude da budu odgovorni i da poštuju prirodu, ne ostavljaju smeće iza sebe, ne pale vatru. I naravno, da povedu računa. Država nam je obezbedila potpuno besplatan prilazak do ovog dragulja, hajde da se potrudimo da ovo mesto i ostane dragulj glavnog grada“, kaže Miloš.
Ipak, sve ove divlje, prirodne stvari od kojih se moderan čovek odrodio, zapravo su potpuno normalne a nagrada koju dobijate za zalazak u netaknuto jezgro ostrva je velika.
Čist vazduh, zvukovi prirode i potpuni mir i spokoj na samo par stotina metara od gradske gužve.
Iako je veliki broj lokacija u Beogradu koje mogu da pruže neverovatan sadržaj svojim posetiocima, samo Veliko ratno ostrvo i plaža Lido mogu da ponude čistu, besprekornu, nezagađenu i netaknutu prirodu.
