Kriminalna karijera Milana Šuše (39) obeležena teškim nasiljem
Milan Šuša (39) danas ubijen u naselju Železnička kolonija u Zemunu, bio je specijalista za „kašikare“ i automatsku pušku „kalašnjikov“, a ukupno je osuđen na 11 godina zatvora.
Ime ovog Zemunca najviše se pominjalo u slučaju njegov sugrađanina Nikole Serdare (32). On je pronađen početkom januara 2013. ubijen u Lipovačkoj šumi u Beogradu, kod skretanja za Sremčicu. Zbog njegovog ubistva policija je odmah raspiala poternicu za Milanom Šušom (39), kog je danas u 10 sati u Zemunu ubio komšija sa dva hica u glavu.
Ubistvu Serdara prethodio je sukob iz oktobra prethodne godine i to između trojice mladića na putu Stara Pazova – Inđija. U jednom automobilu bio je M. Č. (30), a u drugom Serdar i Šuša. Posle svađe, odjeknuli su rafali iz „kalašnjikova“, a sa osam metaka je ranjen M. Č. On je prevezen u bolnicu gde je rekao ko je na njega pucao.
Tri bombe u Inđiji
Posle ranjavanja M. Č. tri puta su bačene „kašikare“ na njegovu kuću u Inđiji. Prva je bačena u maju 2014, druga u februaru 2016. kad je M. Č. izašao sa robije. Treća je eksplodirala juna 2016.
Tri meseca rasnije prolaznik je pronašao telo muškarca u fazi raspadanja. Pored njega nije bilo nijednog dokumenta i tek nakon završene obdukcije znalo se o kome je reč – o Serdaru.
Policija je raspisala poternicu za Šušom, a ispitivalo se da li je su se momci sukobili oko narkotika.
Šuša je tada već bio dobro poznat policiji po posedovanju droge, imovinskim deliktima i nasilničkom ponašanja. Javnosti je postao poznat od 2009. godine, kada je sa G. P. (50) bacio „kašikaru“ na zgradu RTV „Pink“ na Dedinju i to jer su 2. oktobra verbalno i fizički napali radnike obezbeđenja televizije zbog spora u saobraćaju.
Nekoliko dana posle bombaškog napada uhapšeni su u stanu u Nišu u kome su se skrivali. Za ovaj bombaški napad im je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio kazne zatvor – Šuši pet godina, a G. P. četri godine i osam meseci.
Dok je Šupa bio u zatvoru, juna 2021. godine počeo je štrajk glađu, a 14. jula žicom je sebi zašio usta. Pisalo se tada i da je imao pravo da jednom u dva meseca vidi članove porodice, a od uprave zatvora u Padinskoj Skeli tražio je češće posete da bi suprugu, ćerku (14) i sina od tada devet meseci mogao da zagrli i poljubi bez staklene pregrade.