Legenda koja stoji iza najduže ulice Zemuna. Tošin bunar je najduža ulica u Zemunu, koja se proteže ka Bežanijskoj kosi povezujući novobeogradske blokove.
Poznato je da je ova ulica nekad i nosila naziv Put za Bežaniju, međutim svi je znaju pod sadašnjim imenom – iako pojma nemaju ni ko je bio Toša, ni gde se nalazi zapravo taj bunar i zašto je bitan.
Legenda kaže da je negde u 18. veku u Zemun stigao izvesni Teodor Apostolović. Nije usaglašeno da li je stigao iz Grčke kao Teodoros Apostolos ili iz Južne Srbije, ali je zahvaljujući svom bogatstvu i dobročinstvima postao ugledna i cenjena ličnost.
Kao bogat kupac marve i „trgovac sa pečatom“, on je u Zemunu ubrzo postao ugledna ličnost, crkveni tutor i „stub pravoslavlja“, beleži Milan Jovanović Stojimirović u hronici „Siluete starog Beograda“, a prenosi i stranica Opštine Novi Beograd.
Međutim, pod starost je taj bogati Toša Apostolović počeo da gubi vid, kako kažu, nije mogao da razlikuje srebrne od zlatnih novčića. Očna bolest pretila je da izazove potpuno slepilo, a tu sudbinu nije želeo da prihvati, išao je po crkvama i molio Svetog Nikolu za pomoć.
A onda je, legenda kaže, Toša usnio neobičan san.
Javio mu se Sveti Nikola i rekao: Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga spusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid“, piše Jovanović Stojimirović.
Tako je Toša odlučio da se osloni na lekovitu vodu Bežanije. Otkotrljano bure zaustavilo se na mestu današnjeg Studentskog grada. Pošto je iskopao bunar, pored je napravljena kafana, koju možda znate i pod imenom „Džakarta“.
Navodno je voda iz tog bunara zaista izlečila Tošine oči, a ceo kraj je, još za njegovog života, poneo ime Tošin bunar. Neposredno pred svoju smrt on je zaveštao crkvi zemljište sa vinogradima i bunarom, ali je bunar nedugo nakon završetka Drugog svetskog rata zatrpan.
