Dok danas šetamo kaldrmom Starog Zemuna, zastajemo kod izloga i uživamo u pogledu sa Gardoša, malo ko pomisli da su ispod tih istih ulica nekada postojale – tamnice.
U 18. i 19. veku, kada je Zemun bio deo Habsburške monarhije i važna pogranična varoš, red se održavao strogo. Grad je imao svoj magistrat, vojnu posadu i prostorije za pritvor. Prekršaji su se kažnjavali javno, a pritvor nije bio nimalo prijatno iskustvo.
U zapisima iz tog perioda pominju se gradske tamnice u okviru administrativnih zgrada, kao i zatvaranje dužnika, trgovaca koji su kršili propise, pa čak i putnika koji nisu poštovali granična pravila.
Zemun tada nije bio romantična razglednica kakvu danas poznajemo. Bio je grad na granici carstava – pod budnim okom vlasti, vojske i straže.
Kazne su često imale za cilj da budu primer drugima. Javna opomena, zatvaranje u hladnim podrumskim prostorijama, čekanje presude pod svetlošću sveće – to je bila realnost jednog vremena.
Danas su te prostorije uglavnom preuređene, zazidane ili zaboravljene. Ali ispod slojeva istorije, ispod obnovljenih fasada i turističkih šetnji, ostaje pitanje – koliko je priča Starog Zemuna ostalo sakriveno iza zatvorenih vrata?
Možda sledeći put, dok prolazite pored neke stare zgrade, zastanete i zapitate se šta se nekada nalazilo ispod nje.
