Kada je nedavno muškarac (73) u Zemunu ubio svoju 63-godišnju suprugu a zatim i sebe, izgledalo je da se radi o još jednom činu porodičnog nasilja. Međutim, porodica i prijatelji ovog para iz Zemuna kažu da je to bila njihova zajednička želja, s obzirom na to da je supruga bila teško bolesna i da je želela da skrati muke. Ovaj slučaj, označen kao ubistvo iz samilosti, otvorio je niz pitanja. Šta je eutanazija i da li je zakon u Srbiji prepoznaje?
Eutanazija ili ubistvo iz milosrđa je postupak kojim se pacijentu koji je dao saglasnost ubrizga hemijska supstanca, nakon čega umire. Mahom su u pitanju osobe koje boluju od smrtonosnih bolesti i trpe nesnosne bolove, te odlučuju da prekinu svoj život na bezbolan način. Pre nekoliko godina i u Srbiji je bilo reči o uvođenju eutanazije ali se ona svela na nacrt građanskog zakonika koji do danas nije ušao u proceduru usvajanja. Aktuelni zakon u Srbiji ne odobrava eutanaziju.
Milan Popović, advokat kaže za “Blic TV” da ako eutanazija na bilo koji način bude legalizovana, dolazi do sukoba s krivičnim zakonikom.
– Ukoliko dođe do tog zakona ili bude kroz građanski zakonik ili na bilo koji drugi način legalizovana eutanazija, doći ćemo u sukob sa krivičnim zakonikom imajući u vidu da je krivični zakonik predvideo lišenje života iz samilosti kao krivično delo. Za ovo krivično delo predviđena je kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora – kaže Popović.
Pomoć bližnjem u odluci da skrati muke ili odluka da ostavimo nekog u životu uprkos patnjama, građani nemaju dilemu.
Građani
– Podržavam eutanaziju, jer mislim da je bolje to nego da se neko muči u poslednjim danima. Ukoliko želi pacijent, mislim da onda možemo da imamo značajno veća prava da prema tome i postupimo.
– Ja sam negovateljica i baš znam. Dosta tih ljudi, starijih, sad da li bi oni to ostvarili ne znam, ali pričaju da bi.
– Na kraju krajeva, bio bih za eutanaziju. Zašto? Zbog muka koje ti bolesnici preživljavaju.
Za medicinsku struku je pitanje da li bi u vezi s eutanazijom presudno trebalo da bude stanje pacijenta. U zemljama u kojima je regulisana eutanazija, lekari imaju ključnu ulogu.
Prof. dr Vladimir Kovčin postavlja pitanje zašto to ne bi uradio neko ko je profesionalno obučen da to uradi.
– Ili ukoliko je pacijent nepokretan i ne može da to uradi, postoji mogućnost da se napravi autoinjektor koji će odreagovati na treptaj ili klimanje glave pa pacijent sam sebi ubrizga sredstvo koje će dovesti do eutanazije- objašnjava Kovčin.
Postupak eutanazije ili ubistvo iz milosrđa legalizovan je u šest država EU među kojima su Holandija, Belgija, Luksemburg, ali i u Švajcarskoj, Kanadi, Kolumbiji. U većini je zakonom propisano da postoji dvomesečni razmak između prihvatanja zahteva i samog postupka dok je psihološka podrška obavezna.
Šta kaže crkva?
Iako je smrt neminovna i čeka svakog, postoji li dostojanstveno umiranje? Ako se kaže da Bog ne želi ničiju patnju, zašto je za crkvu eutanazija neprihvatljiva? Draško Đenović, verski analitičar objašnjava za “Blic TV” zašto je za crkvu eutanazija neprihvatljiva.
Polazeći od stava da je život dar od Boga i da niko nema pravo da se meša u suverenu Božju vladavinu, sve pravoslavne, kao i katolička crkva, oštro se suprotstavljaju eutanaziji. Crkva smatra da je to nešto između ubistva i samoubistva, pa samim tim ona to ne može odobriti jer imamo Božju zapovest – Ne ubij! – ističe Đenović.
