Tra­go­vi­ma le­de­nih do­ba u Ze­mu­nu

Kao pra­va do­ma­ća tor­ta – red ko­ra od pa­ti­špa­nja, pa red fi­la sa ora­si­ma – ta­ko na pr­vi po­gled ne­u­kom po­sma­tra­ču iz­gle­da le­sni pro­fil u Ze­mu­nu. Na­la­zi se na oba­li Du­na­va u Pre­gre­vi­ci, oko 200 me­ta­ra uz­vod­no gde Du­nav­ska uli­ca iz­la­zi na re­ku. „Ze­mun­ski le­sni pro­fil” je spo­me­nik pri­ro­de, vre­dan obje­kat ge­o­na­sle­đa i re­pre­zen­ta­tiv­ni do­kaz de­ša­va­nja u vre­me le­de­nih do­ba na ovim pro­sto­ri­ma, zbog če­ga je i za­šti­će­no pod­ruč­je tre­će ka­te­go­ri­je.

Pre ne­ko­li­ko da­na or­ga­ni­zo­va­ne su tu­ra pod na­zi­vom „Tra­gom le­de­nih do­ba” i vo­žnja bro­dom „Ni­ko­la Te­sla” od Be­ton ha­le do Pu­pi­no­vog mo­sta. Go­sti su mo­gli da vi­de ka­ko iz­gle­da za­šti­će­ni le­sni pro­fil u Ze­mu­nu, ali i da ču­ju in­for­ma­ci­je o nje­go­vom na­stan­ku.

Vo­žnju, u sa­rad­nji sa Eko­lo­škim po­kre­tom Ze­mun, or­ga­ni­zo­vao je prof. dr Ljup­ko Run­dić, šef Ka­te­dre za isto­rij­sku ge­o­lo­gi­ju Ru­dar­sko-ge­o­lo­škog fa­kul­te­ta i član Uprav­nog od­bo­ra Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja – mu­ze­ja ko­ji bi po­sle 130 go­di­na tre­ba­lo da do­bi­je svo­je no­vo zda­nje na Ušću. Vo­žnji je pri­su­stvo­vao i Slav­ko Spa­sić, di­rek­tor Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja, kao i Bra­na Mi­tro­vić, ar­hi­tek­ta ko­ji je pro­jek­to­vao no­vu zgra­du mu­ze­ja.

U gra­du Be­o­gra­du ima ma­lo za­šti­će­nih pri­rod­nih ge­o­lo­ških spo­me­ni­ka, ukup­no pet. Pr­vi za­šti­će­ni spo­me­nik bio je Ta­šmaj­dan­ski sprud, 1968, a sle­de­će go­di­ne za­šti­će­ni su Ka­le­meg­dan­ski rt, od­no­sno pro­fil is­pod spo­me­ni­ka Po­bed­nik, i Ma­šin maj­dan u Top­či­der­skom par­ku. Me­đu­tim, tek 2013. go­di­ne za­šti­će­ni su le­sni pro­fi­li u Ze­mu­nu i Ba­taj­ni­ci. Iako su pr­va tri ge­o­lo­ška pro­fi­la za­šti­će­na kra­jem še­zde­se­tih, o nji­ma go­di­na­ma ni­ko ni­je bri­nuo, ni­ti je po­sto­ja­la bi­lo ka­kva in­fo-ta­bla na tim lo­ka­li­te­ti­ma.

– Pre vi­še od de­set go­di­na za­jed­no s nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma kre­nuo sam u ak­ci­ju da se ob­no­ve ak­ti o za­šti­ti tih ge­o­lo­ških spo­me­ni­ka i da se po­sta­ve od­go­va­ra­ju­će ta­ble ka­ko bi se zna­lo da je to za­šti­će­no. To je uči­nje­no za Ta­šmaj­dan i za Ka­le­meg­dan, ali ne i za Ma­šin maj­dan – ob­ja­šnja­va prof. dr Ljup­ko Run­dić.

Po­treb­no je da se za sva­ki ge­o­lo­ški spo­me­nik od­re­di upra­vljač, ne­ko ko će da bri­ne o nje­mu i da ra­di na nje­go­voj pro­mo­ci­ji i za­šti­ti. Za Ta­šmaj­dan­ski sprud to je Cen­tar za oču­va­nje i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, za Ka­le­meg­dan­ski rt „Be­o­grad­ska tvr­đa­va”, a za za­šti­će­ne le­sne pro­fi­le u Ze­mu­nu i Ba­taj­ni­ci upra­vljač je „Eko­lo­ški po­kret Ze­mun”.

A zna­mo li šta je les?

Les je se­di­ment­na ste­na žuć­ka­ste bo­je iz­gra­đe­na od ve­o­ma sit­nih, pra­ška­stih če­sti­ca. Le­sni pro­fi­li na­sta­ja­li su pre oko mi­li­on go­di­na i re­zul­tat su kli­mat­skih pro­me­na u ge­o­lo­škoj pro­šlo­sti. Nji­ho­vo po­sto­ja­nje ve­za­no je za led­nič­ku ero­zi­ju ko­ja je kre­nu­la sa Al­pa, Kar­pa­ta i iz se­ver­ne Evro­pe. Taj usit­nje­ni ste­no­vi­ti ma­te­ri­jal raz­no­si­le su re­ke, a ve­tar je iz­du­va­vao naj­lak­še če­sti­ce i ko­rak po ko­rak stva­rao ove na­sla­ge. Spo­ro kao puž, ali ne­u­mo­lji­vo kao vre­me, for­mi­ra­ni su na­no­si ko­ji u se­bi ču­va­ju isto­ri­ju Ze­mlje. U ce­lom sve­tu le­sni pro­fi­li su di­rekt­na po­tvr­da te­o­ri­je kli­mat­skih va­ri­ja­ci­ja na­šeg na­uč­ni­ka Mi­lu­ti­na Mi­lan­ko­vić (1879–1958). U Sr­bi­ji, naj­bo­lje su oču­va­ni str­mi le­sni od­se­ci duž de­sne oba­le Du­na­va, vi­so­ki i do 50 me­ta­ra.

Na osno­vu is­tra­ži­va­nja ti­ma na­uč­ni­ka oku­plje­nih oko pro­fe­so­ra Run­di­ća, utvr­đe­no je da je le­sni pro­fil u Ze­mu­nu star 423.000 go­di­na.

– Pret­po­sta­vlja se ipak da je nje­go­va sta­rost oko 500.000 go­di­na, jer zbog vi­so­kog vo­do­sta­ja ni­je is­tra­žen naj­ni­ži deo pro­fi­la uz sa­mu re­ku. Dru­gim re­či­ma, pro­fil je oko 70 pu­ta sta­ri­ji od Vin­čan­ske kul­tu­re (ba­taj­nič­ki pro­fil i vi­še od 100 pu­ta). Na le­snom pro­fi­lu u Ze­mu­nu, vi­si­ne oko 30 me­ta­ra, ot­kri­ve­na su če­ti­ri le­sna ho­ri­zon­ta (L1-L4) i če­ti­ri ni­voa sta­rih-fo­sil­nih ze­mlji­šta (S1-S4). Les je pred­sta­vljen sve­tli­jim i de­bljim na­sla­ga­ma ko­je su na­sta­ja­le u vre­me hlad­ni­jih pe­ri­o­da – gla­ci­ja­la. Če­ti­ri tam­ni­ja fo­sil­na ze­mlji­šta (tam­no­sme­đe tra­ke) na­sta­ja­la su u vre­me to­pli­jih pe­ri­o­da na na­šoj pla­ne­ti, ta­ko­zva­nih in­ter­gla­ci­ja­la. Svi ovi slo­je­vi de­talj­no su is­tra­že­ni i u po­sled­njih 10 go­di­na pri­ku­plje­no je oko 2.000 uzo­ra­ka za raz­li­či­te ana­li­ze. Ne­što od tih uzo­ra­ka pri­ku­pi­li smo sa ze­mlje, od­no­sno uz po­moć mer­de­vi­na, a gor­nji deo pro­fi­la uzor­ko­va­li smo uz po­moć spe­le­o­lo­ške opre­me – ob­ja­šnja­va pro­fe­sor Run­dić.

U jed­nom od le­snih ho­ri­zo­na­ta (L2) utvr­đe­no je i pri­su­stvo vul­kan­skog pe­pe­la (te­fra). Pe­peo je star oko 145.000 go­di­na i vo­di po­re­klo od erup­ci­je ne­ka­da­šnjeg vul­ka­na na pro­sto­ru da­na­šnje Ita­li­je. Sli­čan pe­peo pro­na­đen je i iz­nad pa­le­o­ze­mlji­šta S4. On bi od­go­va­rao po­zna­toj „Bag te­fri”, vr­lo ras­pro­stra­nje­nom mar­ke­ru pri­sut­nom u le­su Slo­vač­ke, Ma­đar­ske, Ru­mu­ni­je i Sr­bi­je. Upu­ću­je na erup­ci­ju ko­ja se de­si­la pre 350.000 go­di­na i či­ji je pe­peo na­ve­jan u Pa­non­sko-kar­pat­ski pro­stor.

U od­no­su na le­sni pro­fil u Ze­mu­nu, onaj u Ba­taj­ni­ci je sta­ro­sti oko 800.000 go­di­na (uklju­ču­ju­ći i ana­li­ze ra­đe­ne is­pod ni­voa Du­na­va). Mno­gi is­tra­ži­va­či, po­seb­no za­lju­blje­ni­ci u ge­o­lo­gi­ju, na­da­ju se da bi na ovoj ze­mun­skoj lo­ka­ci­ji mo­gli da se na­đu i osta­ci krup­nih ži­vo­ti­nja ko­je su vla­da­le ovim pro­sto­ri­ma pre vi­še sto­ti­na hi­lja­da go­di­na, ili čak osta­ci da­le­kih ljud­skih pre­da­ka – ne­an­der­ta­la­ca.

– Za sa­da ov­de ni­su na­đe­ni osta­ci ma­mu­ta, ori­ja­škog je­le­na, a ni step­skog slo­na, ali svi ve­ru­ju da će se i to de­si­ti (po­seb­no Na­da Đu­rić iz Eko­lo­škog po­kre­ta Ze­mun). Baš u ova­kvim slo­je­vi­ma, ali na dru­gim lo­ka­ci­ja­ma, oni su pro­na­đe­ni. Do sa­da su ot­kri­ve­ni sa­mo kop­ne­ni pu­že­vi i to upu­ću­je na po­sto­ja­nje trav­na­to-žbu­no­li­kog sta­ni­šta gde je vla­da­la ume­re­no­kon­ti­nen­tal­na kli­ma – na­gla­ša­va Run­dić. Ono što je za­in­te­re­so­va­lo mno­ge je­su ta­ko­zva­ne le­sne lut­ke. One su na­sta­le ta­lo­že­njem kar­bo­na­ta u le­snim šu­plji­na­ma i pra­ve skulp­tu­re raz­li­či­tih ob­li­ka. A jed­na od njih li­či­la je baš na ma­mu­ta.

An­dro­id apli­ka­ci­ja

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja za­šti­će­nog le­snog pro­fi­la u Ze­mu­nu već su ob­ja­vlje­ni u ne­ko­li­ko pu­bli­ka­ci­ja (od 2017. do 2021) Ono što je no­vi­na je­ste i da se po­mo­ću an­dro­id te­le­fo­na i apli­ka­ci­je „Pro­zor u le­de­no do­ba” mo­že ući u vir­tu­el­ni svet i vre­me kad je stva­ran les. U okvi­ru apli­ka­ci­je raz­vi­je­na su če­ti­ri por­ta­la u ko­ji­ma se na­la­ze 3D mo­de­li ži­vo­ti­nja le­de­nog do­ba i si­mu­la­ci­ja nji­ho­vog kre­ta­nja to­kom hlad­nih i to­plih kli­mat­skih eta­pa.

Dom za mno­go­broj­ne vr­ste pti­ca

Svoj dom u za­šti­će­nom ze­mun­skom pod­ruč­ju na­šle su i mno­go­broj­ne ptič­je vr­ste, po­seb­no du­plja­ši­ce, ko­je i zo­vu pti­ca­ma le­snih od­se­ka, gde se gne­zde. Od ka­rak­te­ri­stič­nih gne­zda­ri­ca le­sa iz­dva­ja­ju se pče­la­ri­ce, ve­tru­ške, be­lo­br­ke, obič­ne či­gre… kao i dru­ge vr­ste po­put be­le i si­ve ča­plje, vo­do­ma­ra, svra­ke, ku­ku­mav­ke (so­va).

Du­go­traj­ni ni­ski vo­do­sta­ji 2022. go­di­ne uslo­vi­li su i po­ja­vu bar­skog bi­lja ta­ko da je u to­ku tog pe­ri­o­da ot­kri­ve­no i pri­su­stvo bilj­ke vo­do­ljub, ko­ja je re­likt le­de­nih do­ba.

La­ska­rev cr­tež pro­fi­la u udž­be­ni­ci­ma ge­o­lo­gi­je

Je­dan od pr­vih na­uč­ni­ka ko­ji su se ba­vi­li is­tra­ži­va­njem Ze­mun­skog le­snog pro­fi­la bio je Vla­di­mir Dmi­tri­je­vič La­ska­rev, evrop­ski po­znat ru­ski i naš ge­o­log, pro­fe­sor ge­o­lo­gi­je na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du. On je les is­tra­ži­vao još 1920. go­di­ne. Nje­gov cr­tež gra­đe Ze­mun­skog le­snog pla­toa i da­nas se na­la­zi u udž­be­ni­ci­ma ge­o­lo­gi­je. Po­me­nu­ti is­tra­ži­vač­ki tim pred­lo­žio je da se po La­ska­re­vu i na­zo­ve za­šti­će­ni le­sni pro­fil u Ze­mu­nu. Ina­če, po­vo­dom 150 go­di­na od ro­đe­nja V. D. La­ska­re­va (1868–1954), „Po­šta Sr­bi­je” je 2018. iz­da­la pri­god­nu po­štan­sku mar­ku s nje­go­vim li­kom.