„Učiteljica Dina nije Dina, ona je divna“, ovako uglas kažu đaci trećeg razreda Osnovne škole „Rade Končar“ u Zemunu za svoju učiteljicu Dinu Vojnović koja je učinila da ovaj današnji praznik posvećen svim ženama – majkama, vaspitačicama, učiteljicama, nastavnicama, bude drugačiji nego prethodnih godina.
Učiteljica Dina nije želela da joj deca kupuju brendiranu torbu, parfem, kožni novčanik ili vaučer od nekoliko hiljada dinara što je postala praksa u skoro svim školama, nego je sav novac koji je prikupljen za njen osmomartovski poklon, u dogovoru sa decom, uplatila za bolesnog dečaka Lazara Živanovića, korisnika humanitarne fondacije „Budi human“ kom je potreban novac za lečenje u inostranstvu.
Skromna učiteljica raznežila je sve roditelje ovom odlukom, a deca nisu skrivala osmeh i ponos na svojim licima što im je baš ona učiteljica.
„Ne ja, samo deca da nam ostanu ovakva kakva jesu jer su sjajna, zaista. Iznenađena sam njihovom zrelošću i razmišljanjem, zaista nisam ovo očekivala. Ovo nije moja ideja, ovo je zajednički predlog. Samo sam sugerisala deci da ne želim nikakve poklone za 8. mart jer to je nekako izgubilo smisao, sakupljaju se sume novca koje nisu nimalo prikladne. Ne želim da ružim, niti da neko pomisli da imam nešto protiv toga. Svi slavimo ovaj praznik i želim da ovaj dan bude svaki dan, a ne samo kad je 8. mart, zato smo svi zajedno rešili da ove godine nema poklona“, ispričala je učitlejica za portal Nova.
Ipak, deca, a i njihovi roditelji želeli su da se na neki način oduže učiteljici Dini za svu pažnju, ljubav i posvećenost koje pruža mališanima, a ona je iskreno rekla da bi bila najsrećnija kada bi novac koji su planirali da izdvoje za njen poklon, usmerili u prave ruke.
„Dogovorili smo se da taj novac bude uplaćen na račun nekog deteta iz humanitarne organizacije. Nažalost, mnogoj deci je potrebna naša pomoć, a odlučili smo se da to bude Laza Živanović, petnaestogodišnji dečak kom je dijagnostikovan tumor na mozgu i potrebna su mu sredstva za lečenje u inostranstvu“.
Najviše je ponosna, kako ističe, na činjenicu da sa roditeljima uopšte nije razgovarala o ovoj humanoj ideji, nego samo sa decom koja su predlog preneli mamama i tatama.
„Mi smo, takođe, došli na ideju da učestvujemo u jednom humanitarnom bazaru na kom su se prodavale knjige, pa smo u sklopu cele škole, moje kolege i ja sakupili knjige koje je jedna divna mama odnela na bazar, a ujedno je tamo i kupila neke za našu školsku biblioteku. Danas su me deca baš dotakla kada su mi doneli priznanicu u iznosu od 11.500 dinara, a koji je otišao u Lazarove ruke. Nije puno, ali njemu će sigurno značiti“.
Učiteljica Dina ističe da je svesna koliko roditelji izdvajaju novca za osmomartovske poklone učiteljima i vaspitačima, te joj je drago što je kod dece uspela da razvije osećaj za odgovornost i humanost.
„Veoma smo ponosni na ovo jer vidim da sam uradila pravi posao sa njima. Ovo su teme o kojima mi razgovaramo svakodnevno. Čitava škola ima preko deset humanitarnih akcija u sklopu škole, prošle godine je, na primer, moja koleginica Dragana za kraj godine dobila isti ovakav poklon – priznanicu na račun deteta kom je u tom trenutku bila potrebna pomoć. Znam da roditelji žele na neki način da se oduže što smo mi sa njihovom decom po pet sati dnevno i mislim da je ovo pravi način. Suze su mi krenule, baš sam bila ganuta i zahvalna sam im na tome. Mislim da su i oni preponosni i na sebe i na svoje roditelje koji su ih podržali u ovome. Važno je da oni shvate da njihovo malo nekome znači mnogo. Hvala svim kolegama koji se odazovu, sakupljamo sredstva i za Svratište, za decu iz Sirije, baš smo ponosni na sve što radimo“, kaže naša sagovornica.
Inače, odeljenje učiteljice Dine je ekološka sekcija i oni su po mnogo čemu poznati u ovoj školi.
„Mi svakog petka čistimo školsko dvorište. Uopšte nam nije teško, kada završimo, operemo ruke i to je to. Čak se i zabavljamo i lepo nam je kad svi zajedno dopinosimo zdravoj sredini“, kaže Maša, jedna od učenica.
„Učiteljica je predivna, mnogo je volimo, naravno da nas nekad grdi kada nismo dobri, ali tako i treba. Jer, da nas ne grdi, bili bismo svaki dan nevaljali“, priča trećak Aleksa koji otkriva i kakve novine je učiteljica Dina uvela u njihov razred.
„U toku nedelje imamo dane kada nam je dozvoljeno da jedemo, recimo, čips i neke druge grickalice, pa onda petkom jedemo voćke… Baš zanimljivo i svi smo sa oduševljenjem to prihvatili. Najviše se radujemo što je ona želela da njen poklon za 8. mart bude pomoć Lazaru i neka se svi ugledaju na našu učiteljicu“, poručio je Aleksa.
