Valiki kašalj, koji već neko vreme hara u našoj zemlji i regionu, pojavio se u još jednoj beogradskoj školi u Zemunu.
U toku godine samo u Beogradu je zabeleženo 36 slučajeva obolevanja, a sada se pojavio i u jednog osnovnoj beogradskoj školi -Gornja Varoš“, u Zemunu, a to je za Telegraf potvrdio i direktor ove obrazovne ustanove Ilija Mirković.
„Imamo informaciju da ima bolesne dece koja ne dolaze u školu, ali vrlo malo. Nastavu pohađaju skoro svi učenici, ima samo nekoliko njih koji ne dolaze i za koje su nam javili roditelji. Ne znam sad tačan broj, ali sigurno je zaraženo manje od desetoro na 800 učenika“, rekao je za Telegraf Ilija Mirković, direktor OŠ „Gornja varoš“.
Direktor dodaje da su dobili informaciju od Doma zdravlja Zemun da ima bolesne dece i da su o tome obavestili roditelje.
„Dobili smo informaciju od Doma zdravlja iz Zemuna da ima bolesne dece i roditeljima je to prosleđeno kako bi obratili pažnju. Deca koja su bolesna su, mislim, učenici šestog razreda i prvo je alarmirao jedan razredni starešina na simptome u razredu. Pretpostavljam da su to deca koja nisu vakcinisana protiv toga, ali opet nisam siguran“, rekao je direktor.
Pročitajte i: Veliki kašalj se širi Srbijom: Traje sto dana, deca posebno ugrožena, a ovo su simptomi
Šta je pertusis (veliki kašalj)?
Pertusis ili veliki kašalj (u narodu poznat i kao „magareći kašalj”) je veoma zarazna bakterijska infekcija koja zahvata disajne puteve (respiratorni trakt). Uzrokuje ga bakterija Bordetella pertussis koja se može naći u usnoj duplji, nosu i ždrelu zaražene osobe.
Koji su simptomi?
Simptomi se razvijaju najčešće 7 do 10 dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon 21 dan. Na početku bolesti simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj.
Za dve nedelje kašalj postaje sve teži sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja. Ove epizode su praćene iskašljavanjem viskozne sluzi, a često i povraćanjem. Na početku bolesti napadi se javljaju tokom noći, a onda postaju sve učestaliji tokom dana i mogu trajati mesec do dva.
Kod novorođenih beba i odojčadi tipična klinička slika se retko razvija, a napadi kašlja su praćeni pauzama, odnosno prekidima u disanju, što otežava dijagnozu bolesti. Posle ove faze, uz adekvatno lečenje, napadi kašlja su manje učestali i manje teški, a bebe se osećaju bolje i oporavljaju se u periodu do tri meseca.
Adolescenti, odrasli ili nepotpuno vakcinisana deca imaju blage ili atipične simptome, pa je i kod ovih kategorija teško dijagnostikovati bolest.
Bolest može imati ozbiljan klinički tok bez obzira na uzrast, a životno ugrožavajuća je kod novorođenčadi i odojčadi. Kod trećine obolelih u prvoj godini života potrebna je hospitalizacija, a smrtni ishod registruje se kod 1% hospitalizovanih.
Kako se bolest leči?
Suportativna terapija (najčešće u jedinicama intenzivne nege) nakon prijema u bolnicu je veoma važna kod obolelih sa teškom formom bolesti. Terapija antibioticima je terapija izbora kod pertusisa. Da bi bila efektivna, mora se započeti u prve dve nedelje od početka bolesti. Terapijom antibioticima se uklanjaju uzročnici bolesti iz nosa i ždrela i ograničava se širenje infekcije na druge osobe.
Koje su komplikacije?
Komplikacije pertusisa su zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uva, gubitak apetita, dehidratacija, konvulzije, moždana oštećenja, kile, prelomi u oblasti grudnog koša, prolaps završnog dela debelog creva, epizode prestanka disanja.
Smrtni ishodi uzrokovani pertusisom su najučestaliji kod najmlađih i nastaju kao posledica zapaljenja pluća ili zbog nedostatka kiseonika neophodnog za moždane funkcije. Oni se registruju svake godine u Evropi i najčešći su među bebama koje su u uzrastu kada nisu mogle biti vakcinisane. Manje od jednog deteta na svakih 1000 obolelih će umreti od pertusisa, a u mnogim slučajevima pertusis se ne identifikuje ili ne prepoznaje kao uzrok smrtnog ishoda, pa je moguće da je odgovoran za veći broj smrtnih ishoda nego što se zvanično prijavi. Skoro svi smrtni ishodi od pertusisa u Evropi registrovani su kod dece mlađe od tri meseca.
