Zemun se danas najčešće pominje po Gardošu, keju i starim ulicama, ali malo ko zna da je ovaj grad vekovima bio poznat i po – vinu.
Još u 18. i 19. veku, padine oko Gardoša i delovi današnjeg Starog jezgra bili su ispresecani vinogradima. Lesno tlo i blizina Dunava stvarali su povoljne uslove za uzgoj vinove loze, a vino iz Zemuna nije se pilo samo u lokalnim kafanama – već se trgovalo i dalje Dunavom.
Ispod mnogih kuća u Starom Zemunu i danas postoje duboki, hladni podrumi uklesani u les. Upravo su oni služili za čuvanje vina i robe. Neki su i danas u funkciji, dok su drugi zazidani i zaboravljeni, kao tihi svedoci jednog vremena.
Zemun je bio trgovački centar i važno mesto na granici carstava, pa je vino često bilo deo razmene robe između različitih krajeva. Kroz luku su prolazile buradi, trgovci i putnici, a vino je bilo deo svakodnevnog života.
Danas je malo vinograda ostalo u samom gradu, ali tradicija vinskih podruma i dalje daje poseban šmek Starom Zemunu. Možda baš zato čaša vina na Gardošu ima poseban ukus – ukus istorije.
