Porast vodostaja u ovo doba godine ponovo je uticao na to da priobalja i obale prestoničkih reka budu zatrpane đubretom
Tako omiljena šetnja Savskim ili Zemunskim kejom ovih dana ume da bude veoma neprijatna zbog nesnosnog smrada koji se širi duž šetališta, a da šoljica kafe ili ručak na okolnim splavovima postanu nepodnošljivi.
Iako su glavni krivci za ove probleme upravo nesavesni građani koji ne mare da li će smeće baciti u kantu ili van nje, ni vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi ne mogu da se pohvale spoljašnjom higijenom svojih lokala, pišu Novosti.
Gomile limenki, plastičnih flaša i kesa oko ulaza na splavove duž Savskog keja preplavile su društvene mreže uz gomilu negativnih komentara na račun nadležnih koji ne čiste ove poteze.
„Od ovolike gomile đubreta i mulja jedva da se vidi voda. Da nema ovih talasa koji povremeno zapljusnu obalu, ne bismo ni rekli da je reka ispod nas“, navodi se u jednom od komentara.
Iako su odbornici Skupštine grada na sednici početkom juna ove godine usvojili Odluku o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada u kojoj se između ostalog vlasnici splavova obavezuju da održavaju higijenu i na obalama oko lokala, čini se da oni i dalje ne mare za nove odredbe.
Prema novoj odluci, vlasnici plutajućih objekata u obavezi su da redovno održavaju urednost, komunalnu higijenu i nanos između svog lokala na vodi i obale. Ukoliko se ogluše o naredbe, nadležnih sledi im kazna od 100.000 dinara.
Dok nadežni ne budu počeli rigoroznije da sprovode kaznenu politiku, čini se da vlasnici splavova neće pojačati higijenu na priobaljima i oko ulaza u svoje lokale.
Rupa u zakonu
Kako se Novosti ranije pisale, na osnovu izmena i dopuna Zakona o vodama iz 2016. godine, nadležnost nad vodama prvog reda, u koje spadaju Sava i Dunav, prelazi sa JVP „Beogradvode“ na JP „Srbijavode“ s tim što godišnjim programom poslovanja ovog preduzeća nisu predviđena finansijska sredstva za uklanjanje komunalnog otpada.
B92
