Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, vođe Zemunskog klana, ubijeni su 27. marta 2003. godine u sklopu policijske akcije “ Sablja„, samo 15 dana nakon atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića.
O tom vremenu i dešavanjima nakon ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije, svedoči i istoimena domaća igrana serija „Sablja“ koja je emituje na RTS.
Krili se u vikendici
Jedna dojava odvela je pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) do Spasojevića i Lukovića koji su se krili u jednoj vikendici u mestu Meljak, nadomak Beograda. U pitanju je bila vikendica čiji je vlasnik bio ujak Mileta Lukovića Kuma. Kako su mediji izveštavali, pripadnici SAJ su se zaputili na lice mesta, opkolili objekat, u kome su bila dvojica muškaraca, koji su primećeni da izlaze iz kuće. Odmah su bili upozoreni da stanu, i to nekoliko puta, ali su se oni o to oglušili. Prema video snimku MUP-a, koji je i javnost nakon okončanja akcije mogla da vidi, njih dvojica pokušali su proboj iz opkoljene kuće sa oružjem u ruci.
Pokušao da aktivira bombu
Dušan Spasojević Šiptar bio je naoružan puškomitraljezom, odnosno, domaćom verzijom “kalašnjikova” koji, za razliku od automatske puške istog proizvođača ima nogare i dužu cev, dok je Mile Luković Kum nosio ručnu bombu.
Dušan Spasojević Šiptar je prvi ubijen, a njim i i Mile Luković Kum koji je, kako se navodilo, pokušavao da aktivira ručnu bombu, ali u tome nije uspeo. Obojica su, sudeći po snimku MUP, ostali mrtvi na licu mesta. Obdukcija njihovih tela pokazala je da su više puta pogođeni u telo i glavu.
Bagzi pobegao u šipražje
Osim Milenkovića i Lukovića, u vikendici se nalazio i Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao svedok-saradnik.
Milenković je tada uspeo da pobegne, ali je godinu dana kasnije uhapšen u Grčkoj i isporučen pravosudnim organima Srbije.
Kako je pre nekoliko godina ispričao nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je i sam učestvovao u akciji „Sablja“, Bagzi je pobegao na jednu, a Šiptar i Kum na drugu stranu.
– Bagzi je protrčao pored borbenog vozila, uspeo da se domogne šipražja i pobegne. To će ostati večna misterija – ispričao je on.
Kontroverze o smrti Šiptara i Kuma
I pored zvaničnih informacija MUP, likvidaciju Spasojevića i Lukovića i tada, ali i kasnije, pratile su brojne kontroverze, a među glavnim teorijama bila je ona po kojoj vođe zemunskog klana uopšte nisu ubijene u Meljaku u akciji SAJ.
To je, pored ostalih, u svojoj knjizi napisanoj u zatvoru tvrdio i glavni egzekutor Zemunskog klana Sretko Kalinić koji je napisao, pozivajući se na zatvorske čuvare, da su navodno Šiptar i Kum ubijeni dva dana ranije u zatvoru, „a njihova tela potom odvučena na zvanično mesto pogibije i podmetnuta da deluje kao da su stradali u vatrenom okršaju sa policijom“.
S druge strane, Mile Novaković, nekadašnji načelnik UKP, rekao je da su izmišljene priče da su Spasojević i Luković negde uhapšeni, saslušani i ubijeni, pa doneti u Meljak, ili da su dovedeni tamo pa ubijeni.
– Komandant SAJ je osmislio akciju hapšenja. Prvo su napravili jedan širi obruč u vikend naselju, a zatim je udarna ekipa SAJ sa borbenim vozilima krenula frontalno. Probili su dvorišnu kapiju i usmerili se ka pogrešnoj vikendici. Sve je eksplodiralo. Begunci su odmah shvatili o čemu je reč. Izbacili su torbe, skočili kroz prozor i potrčali u dva pravca. Spasojević i Luković prema voćnjaku, Milenković na suprotnu stranu… Ljudi iz SAJ su shvatili šta se dogodilo, trčali su prema pravoj vikendici, Spasojević i Luković su natrčali na širi obruč. Čulo se: „Stoj, policija, stoj, pucaću“, a onda i rafalna paljba – ispričao je Novaković.
Spasojeviću i Lukoviću nije mnogo nedostajalo da pobegnu kada su pripadnici SAJ upali u pogrešno dvorište.
– Pa to je vikendica Lukovićevog ujaka koji nam je i ispričao da ih je tu odveo. Zašto bismo ih, posle nekog navodnog mučenja, odveli i streljali u njegovoj vikendici? – upitao je on.
Ubistvom Šiptara i Kuma izgubljeni važni svedoci
Ubistvom Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, izgubljeni su važni svedoci u istrazi i daljem sudskom procesu, pogotovo jer je Spasojević praktično bio prvoosumnjičeni za zaveru koja je dovela do ubistva premijera Srbije.
Navodno je, kako su prenosi tada mediji, i tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, neposredno po saznanju za akciju SAJ u Meljaku rekao da je „on najnesrećniji što su njih dvojica mrtvi“ jer bi, kako je istakao, „mogli da nam kažu šta je politička pozadina atentata“.
Njegov naslednik na tom mestu Dragan Jočić, kasnije je izjavio da mu je „i dalje sumnjivo da li je bilo potrebno da se dva ključna svedoka ubiju“, napominjući da je to „ključna stvar odakle bi tužilaštvo trebalo da krene u rasvetljavanju ubistva Đinđića“.
– Ostaju otvorena pitanja: da li se kuća mogla napasti tako da njih dvojica – u kombinaciji šok-bombi i suzavca, budu ipak uhvaćeni živi? Da li je bilo pogrešnih procena za tu operaciju, kako su mogli da se probiju iz objekta koji je bio opkoljen i stignu od vrata (ili prozora) do dvorišta…? Bilo kako bilo, pogibijom Spasojevića izgubljen je važan svedok u budućem procesu zločinačko-terorističko-parapolicijskoj mafiji pod zaštitom Državne bezbednosti (DB) koja je „ubila jednog predsednika i jednog premijera Srbije, kako kaže advokat Nikola Barović – pisao je nakon likvidacije vođa zemunskog klana novinar Miloš Vasić u listu “Vreme”.
