Na današnji dan 1807. godine Dositej Obradović je, tokom Prvog srpskog ustanka, iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo stanovnika grada došlo je na pristanište kako bi ga dočekalo, a topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpočeo veliki prosvetiteljski posao u oslobođenoj Karađorđevoj Srbiji.
Mada je već bio u poodmaklim godinama, Dositej je želeo da svojim znanjem i iskustvom pomogne polupismenim, ali hrabrim i odlučnim ustaničkim vođama, i u poruci koju je uputio svom sinovcu Grigoriju kaže: “Ako Bog dá kakvu dobru promenu stvari u Srbiji (kao što novine pišu), rado bih u zemlju praroditelja došao.”
Nestrpljivi Dositej, koji je goreo od želje da se nađe u središtu sudbonosnih događaja u Srbiji, jer je predosećao da je dizanjem ustanka pokrenut veliki istorijski zamajac, napustio je Trst i u leto 1806. godine došao u Zemun, u nadi da će se provući kroz strogu austrijsku blokadu granice i “naći se u Beogradu, među svojom braćom”.
1806. godine rešio se već skoro sedamdesetogodišnji Dositej da se otisne u nova priključenija. Prvo se obreo u Sremu, u Karlovcima. U ime Karađorđa i srpskih ustanika on u Zemunu učestvuje u pisanju poslanice Srbima iz Trsta.
