Pretraga
Close this search box.

YU Grupa (2.deo): Zvuk rokenrola i motori sa zemunskog keja

Od tih sedamdesetih godina XX veka do prvih desetljeća XXI veka ne prestaje da odzvanja rokenrol „YU Grupe“. Ukupno 12 albuma, mnogobrojni snimci za Radio Beograd, stotine koncerata, nastupa, stotine hiljada nas koji su Jeliće gledali i slušali uživo, hitovi koji su postali evergrin srpskog i jugoslovenskog roka.

Sedamdesete, godine prvih uspeha

Svirajući tih prvih godina i na turneji u Bugarskoj, ostalo je zabeleženo, da su održali četrdeset koncerata, a da je publika pevala sve njihove pesme, jer je „Veče uz radio“ radio Beograda bio najslušanija emisija u toj zemlji. Ostalo je takođe zapisano, da je deo bugarske javnosti bio „šokiran“ njihovim izgledom. Godine 1973. nazirala se i svetska karijera, jer je sa diskografskom kućom CBS bila dogovorena turneja na kojoj su trebali svirati kao predgrupa Alman Brothers Band-u. Ponuda je usledila nakon nastupa u tada prestižnom londonskom klubu „Marquee“. Međutim, oni su se vratili u zemlju, jer ih je čekao rasprodat koncert u beogradskoj Hali sportova, i do saradnje nikad nije došlo.

Ređaju se neprevaziđeni, vanvremenski hitovi „Crni leptir“, „Trka“, „Čudna šuma“, „More“, „Noć je moja“, „Drveni most“, „Živi pesak“, „Ništa nema novo“… i živi su dokaz da je rokenrol i dalje pokretač, nezaustavljiv u svojoj osnovnoj ideji – promeni sveta na bolje. A Jelići su dokazali kroz postojanje svu svoju veličinu i svoje, više nego zasluženo, mesto na vrhu domaće rok scene.

U proleće 1977. godine su na turneji u SSSR-u, gde sviraju šezdeset četiri koncerta, a u Rusiju odlaze još jedared, isto tako uspešno. „YU Grupi“ nisu bili strani ni festivalski nastupi. Festival „Beogradsko proleće“ bio je njihov prvi veliki festival, gde su nastupali sa pesmom „Tajna“, Vojkana Borisavljevića, dok su se na festivalu „Opatija ‘78“, pojavili sa pesmom „Spali svoja sećanja“.

Tih godina češće su nastupali u inostranstvu nego na domaćem terenu. I tako do osamdesetih, kada u požaru 1981. godine gori kombi sa opremom. Tom prilikom Žika je zaradio povredu, što je „prelilo“ čašu i „YU Grupa“ prestaje sa radom. Jelići su nastavili da se bave koncertima, ali sada kao organizatori.

I Bregović ih zvao da ponovo stanu na koncertnu binu

Ponovo se okupljaju 1987. godine i sviraju tog leta u Puli. To je vreme kada muzičkom scenom „žari i pali“ „Bijelo dugme“ sa etno rokenrolom. Budući da su sa „Kosovskim božurima“ bili preteče tog zvuka, Brega nagovara Jeliće da obnove rad. Povratak je obeležen albumom „Od zlata jabuka“. U Zagrebu maja 1987. „YU Grupa“ nastupa na koncertu „Legende YU rocka“. Na bini su još Drago Mlinarec, Indexi, Korni grupa, Radomir Mihajlović Točak i Time. Izdaje se dupli album „Legende Yu rocka“ na kome su legendarne pesme „Crni leptir“, „Čudna šuma“, „Kosovski božuri“, „U tami disko kluba“ i „Sama“. „Dunavom šibaju vetrovi“ i „Mornar“ su na LP „Ima nade“, koji su izdali 1988. godine.

Uslediće album „Tragovi“ (1990), a na koncertu povodom 22-godišnjice postojanja grupe, prvi put im se na bini pridružuje treći Jelić – Petar, koji time postaje stalni član. Prvi album koji su snimili sa ovim porodičnim pojačanjem je „Rim 1994“, sa koga je najuspešniji singl „Odlazim“, kao i „Dunave“, te „Oluja“, koji ih na pravi način predstavljaju i nešto novijoj publici.

2005. godine izlazi album „Dugo znamo se“, a povodom 45. godišnjice postojanja snimili su album „Evo stojim tu“, sa Igorom Maleševićem za bubnjevima. Ono što je popularno meta je i piraterije, te se 1997. godine pojavio piratski CD sa snimkom koncerta od pre 27 godina iz „Sinagoge“.

Tolika dugovečnost najstarijeg Yu rok sastva, ostavila je traga, bila je inspiracija i na kraju krajeva, uticala je na muzičku scenu Jugoslavije. Goran Bregović, Dušan Kojić Koja, Alen Islamović, Nikola Čuturilo… glasno govore o uticaju „Yu Grupe“ na njihovo stvaralaštvo. U antologiji „YU 100: najbolji albumi jugoslovenske Rok i pop muzike“ nalaze se dva albuma YU grupe: „YU Zlato“ i „YU Grupa“.

Gitare i motori

Još jedna strast Jelića od malih nogu su motori. Braća Žika i Dragi Jelić decenijama su u sedlu „Harley Davidsona“. Ali o tom njihovom hobiju ili bolje reći strasti, nekom drugom prilikom.

Žika i Dragi su proglašeni počasnim građanima rodnog Kraljeva i zaslužnim građanima Zemuna. Godine 2016. odlikovani su Srebrnom medaljom „za izuzetne zasluge u kulturi, segment rokenrol“.

Na velike ekrane bi sredinom 2019. godine trebao da stigne i dokumetarni film „YU Grupa – Priča o bratstvu i jedinstvu“, Darka Lungulova. Jer 57 godina „YU Grupe“ i Jelića, je i priča o jednoj „epohi i eksploziji jedne globalne umetničke forme“ na ovim prostorima.

Priča o „YU Grupi“ ne može nikada biti ispričana do kraja. Doprinos Jelića u stvaranju i realizaciji muzike drugih autora sa ovog prostora, široka je i duboka priča, možda kao Dunav u Zemunu. Spektakularni nastupi, premda pomalo vremešnih Jelića, ali sa ogromnom i sad već dobro prepoznatljivom energijom, koju prenesu na desetine hiljada posetilaca „Beer festa“, bude onaj prepoznatljivi, istinski rokenrol.

Tagovi:

Pročitajte još: