Ako ste nekada šetali starim Zemunom, verovatno ste primetili da njegove ulice imaju sasvim drugačiji izgled od ostatka Beograda. Niske kuće, visoke kapije, ukrašene fasade, uski prolazi i dvorišta skrivena iza uličnih zidova stvaraju ambijent koji je teško pronaći bilo gde drugde u gradu.
Ali ono što danas izgleda kao lepa stara arhitektura zapravo je trag načina života koji je u Zemunu postojao pre više od jednog ili dva veka.
Stare zemunske kuće nisu građene slučajno – njihov izgled mnogo govori o porodici koja je u njima živela, poslu kojim se bavila i vremenu u kojem je kuća nastala.
1. Zašto su kuće okrenute prema ulici?
Jedna od prvih stvari koju ćete primetiti u starom Zemunu jeste da kuće često gotovo „izlaze“ na ulicu. Ulice su formirale neprekinut niz fasada, dok se pravi život domaćinstva često odvijao iza njih.
Takav način gradnje bio je karakterističan za gradske kuće u srednjoevropskom urbanom okruženju. Parcela je često bila dugačka i uska, pa je kuća zauzimala deo prema ulici, dok se iza nje pružalo dvorište.
Kod pojedinih kuća prizemlje je bilo namenjeno trgovini ili zanatu, dok se na spratu živelo. Jedan od lepih primera je kuća u Glavnoj ulici 7, građena na prelazu iz XVIII u XIX vek, koja je imala poslovno-stambenu namenu.
2. Velike kapije nisu bile samo ukras
Ako vidite veliku drvenu kapiju na staroj zemunskoj kući, nemojte je posmatrati samo kao dekoraciju.
Kapija je nekada bila veoma važan deo kuće.
Kroz velike kapije ulazilo se u dvorište, a njihova širina omogućavala je prolaz kolima i kočijama. Iza kapije često se nalazio dugačak prolaz koji je vodio do unutrašnjeg dvorišta.
Kod bogatijih kuća kapije su mogle biti posebno raskošno izrađene, sa rezbarenim drvetom, metalnim detaljima i velikim bravama.
Zato se upravo na kapiji često može videti koliko je domaćinstvo bilo imućno.
3. Šta se krilo iza fasade?
Najzanimljiviji deo stare zemunske kuće često nije ono što vidimo sa ulice.
Iza relativno uske fasade mogao se nalaziti veliki unutrašnji prostor – dvorište, radionica, magacin, pomoćni objekti, štala, a kod pojedinih kuća i bunar.
Zemun je vekovima bio važan trgovački i zanatski centar, pa su kuće često morale da budu i mesto stanovanja i mesto rada.
Zato su pojedina domaćinstva imala vrlo praktičan raspored: trgovina ili radionica prema ulici, porodični prostor u zadnjem delu, a između njih dvorište i pomoćne prostorije.
Danas su mnoga od tih dvorišta pretvorena u bašte i mirne zelene oaze, ali je njihov osnovni raspored često ostao prepoznatljiv.
4. Fasada je bila „lična karta“ kuće
Stare zemunske fasade nisu sve iste.
U njima se mogu prepoznati različiti arhitektonski stilovi – od baroka i klasicizma do romantizma, istoricizma i kasnijih stilskih uticaja.
Zato na jednoj ulici možemo videti potpuno različite kuće, ali koje ipak zajedno čine skladnu istorijsku celinu.
Dobar primer je Karamatina kuća, čiji su različiti delovi nastajali u različitim periodima. Kasnije su objedinjeni fasadom na kojoj se vide elementi klasicizma i ampira. Kuća je građena od 1764. do 1827. godine.
To pokazuje još jednu zanimljivu stvar: stara kuća ne mora nužno biti izgrađena odjednom. Neke su tokom decenija dograđivane, menjane i prilagođavane životu porodice.
5. Prozori, vrata i ukrasi nisu tu slučajno
Kada sledeći put budete šetali Glavnom, Gospodskom ili okolnim ulicama, pogledajte prozore.
Njihov oblik, raspored i veličina mogu da vam pomognu da prepoznate period u kojem je kuća građena ili preuređivana.
Kod reprezentativnijih građanskih kuća pažnju privlače pravilno raspoređeni prozori, dekorativni okviri, portali, balkoni i drugi detalji.
Jedan od najpoznatijih primera je Spirtina kuća u Glavnoj ulici, podignuta 1855. godine za uglednu trgovačku porodicu Spirta. Kuća je građena prema projektu bečkog arhitekte Hajnriha fon Ferstla, u duhu romantizma i pseudogotike. U njenoj unutrašnjosti sačuvani su brojni reprezentativni detalji, među kojima su stilske peći, parket i dekorativno oslikani elementi.
6. Zašto su dvorišta toliko važna?
Staro zemunsko dvorište bilo je mnogo više od prostora iza kuće.
Tu se radilo, sedelo, razgovaralo sa komšijama, čuvala roba i obavljali svakodnevni poslovi.
U nekim kućama dvorište je bilo povezano sa radionicama i magacinima, dok su bogatije građanske porodice imale uređene bašte i letnjikovce.
Zbog toga je raspored kuće često govorio mnogo o njenim stanovnicima.
Ulica je predstavljala javni deo života, a dvorište – privatni.
Ta podela se i danas oseća kada prođete kroz staru kapiju i iznenada se nađete u tihom dvorištu, iako ste samo nekoliko metara od prometne ulice.
7. Zemun nije samo skup starih kuća – on je istorijska celina
Najvažnije je što se ove kuće ne posmatraju kao izolovani objekti.
Staro jezgro Zemuna predstavlja prostornu kulturno-istorijsku celinu koja je proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju. U njemu se nalazi veliki broj objekata koji zajedno čuvaju sliku nekadašnjeg grada.
Zato vrednost jedne stare kuće nije samo u njenoj fasadi.
Vrednost je i u njenom položaju, odnosu prema ulici, susednim kućama, kapiji, dvorištu i čitavom ambijentu.
Kako da sledeći put „čitate“ staru zemunsku kuću?
Kada prolazite starim Zemunom, zastanite na trenutak i pogledajte: kakva je kapija i koliko je široka; da li fasada ima pravilno raspoređene prozore; postoji li prolaz koji vodi ka dvorištu; da li je kuća prizemna ili spratna; gde su nekada mogli biti radnja ili radionica; kakvi su krov, prozori i dekorativni detalji; šta se može naslutiti iza fasade.
Tek tada postaje jasno da stare zemunske kuće nisu samo lepe stare zgrade.
One su sačuvani zapisi o životu ljudi koji su u Zemunu trgovali, radili, odgajali decu, primali goste i svakodnevno prolazili kroz iste kapije kroz koje danas prolaze prolaznici.
I možda je upravo u tome njihova najveća posebnost – svaka izgleda kao deo iste priče, ali svaka ima svoju.
