Nedetonirane avio-bombe bačene na Beograd 1999. godine i dalje se nalaze na 16 lokacija rasprostranjenih na teritorijama sedam opšina glavnog grada Srbije – Barajevo, Zvezdara, Zemun, Obrenovac, Čukarica, Rakovica i Voždovac. Iako je to podatak iz zvanične evidencije nadležnih službi, nije isključeno da ih na tim mestima – ima više.
Informacije o zaostalim avio-bombama Centar za razminiranje dobio je direktno od NATO-a.
Nedetonirane NATO bombe u Beogradu
Čak i s tim informacijama, tačne vrste bombi i dalje nisu poznate. Zna se da su teške od po 250 kilograma do oko jedne tone. U najglomaznije staje najmanje 400 kilograma eksploziva.
„Zavisi od same bombe, njene namene, koje je njeno dejstvo trebalo da bude, gde je trebalo da bude usmerena, šta je trebala da odradi… Od svega toga i još mnogo uslova zavisi vrsta punjenja i dubina penetracije u zemlju“, objašnjava za Sputnjik direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija
Zbog dubina i lokacija na kojima se nalaze, uklanjanje bombi nije jednostavno, a pritom je skupo.
Bombe se uništavaju na mestu pronalaska ili lokaciji koju MUP za to odredi, u zavisnosti od procene deminera iz Sektora za vanredne situacije, koji odluku donosi na osnovu vrste i stanja bombe i upaljača i prohodnosti prilaska upaljaču.
Gde ima dima – ima i vatre
Prema evidenciji Centra za razminiranje, na teritoriji Republike Srbije nalazi se ukupno 150 lokacija za koje se sumnja da su zagađene nedetoniranim avio-bombama zaostalim iz NATO bombardovanja 1999. godine. Iskustvo stručnjaka, međutim, govori – kada se krene tragom jedne avio-bombe, sazna se za još neke koje se nalaze tik uz nju, a nema ih u evidenciji.
Evidencija nedetoniranih bombi iz Prvog i Drugog svetskog rata, poput one koja je nedavno pronađena na Čukarici, ne postoji. One se pronalaze slučajno, obično na gradilištima.
„Mora da se utiče na svest ljudi, radnika, pogotovo onih koji se bave zemljanim radovima, iskopavanjem. Mora da se vodi računa o tome da oni budu ti koji će prvi uspeti da prepoznaju sve te eksplozivne ostatke rata koji se nalaze u Srbiji“, poručuje Glamočlija.
Privlačenje donatora
Centar za razminiranje izrađuje projekte, vodi evidencije i pokušava da obezbedi novac za uklanjanje zaostalih bombi, čak i od međunarodnih donatora.
„Nadamo se da će se pronaći ta sredstva i da ćemo krenuti u realizaciju vađenja ovih bombi, ali mi imamo i druga goruća pitanja. Mnoge površine su pod kasetnim bombama i minama, tako da u Srbiji imamo baš dosta problema po pitanju mina, kasetnih i drugih bombi“, napominje Glamočlija.
Krajem septembra prošle godine, u Grockoj je otvoren Centar za obuku deminera po međunarodnim standardima. Tada je sproveden i prvi kurs za razminiranje koji je priznat u celom svetu. Završilo ga je 10 deminera.
Radili smo po francuskom programu, s francuskim instruktorima, čija je stručnost na nivou ’EOD 3 plus‘ (IMAS Level 3+ Explosive Ordnance Disposal). To je najviši nivo u razminiranju. Oni imaju ogromno iskustvo. Radili su razminiranja u više od 20 zemalja, tako da smo mi dostigli određeni nivo u razminiranju, ne samo u regionu, nego i u svetu“, istakao je Glamočlija.
Zbog toga što u svetu postaju sve prepoznatljiviji, iz Centra za razminiranje očekuju veće međunarodne novčane donacije za uklanjanje zaostalih eksplozivnih naprava u našoj zemlji. Republika Srbija svake godine izdvaja sredstva za čišćenje mina u okolini Bujanovca.
Izvor: sputnik
