Ko nije iz Zemuna, teško može da razume šta znači biti Zemunac. Od Gardoša i Zemunske pijace, preko Gospоdske ulice i Dunavskog keja, pa sve do Galenike, Zemun Polja, Altine, Batajnice i Busija, Zemun ima svoj ritam, svoje navike i mentalitet koji se ne menjaju lako.
Zemun nije samo deo Beograda. Za mnoge njegove stanovnike, on je čitav jedan svet, sa sopstvenim pravilima, tradicijom i načinom života. I upravo zato se često može čuti da je Zemun „država u državi“.
Ovde se ne meri sve udaljenošću u kilometrima. Nekada je važnije koliko ti treba da stigneš do omiljenog kafića, koliko poznaješ ljude iz kraja i da li možeš da prođeš Gospodskom ulicom, a da ne sretneš nekoga koga poznaješ.
Zemun ima svoj ponos, a Zemunac će vam često reći da ne živi u Beogradu, već u Zemunu. Iza te rečenice ne mora da stoji nikakva netrpeljivost prema ostatku prestonice, već snažan osećaj pripadnosti mestu koje ima prepoznatljivu istoriju, arhitekturu i duh.
Grad u gradu koji čuva svoj karakter
Od starih zemunskih fasada, kaldrme i pogleda sa Gardoša, do modernih naselja koja se svakodnevno šire, Zemun je spoj prošlosti i sadašnjosti.
Njegove ulice pričaju priče o generacijama koje su odrastale na istim mestima, o prvim ljubavima, dugim razgovorima uz kafu, komšijskim druženjima i uspomenama koje se prenose s kolena na koleno.
Dok se grad menja, mnogi Zemun smatraju mestom u kojem se i dalje neguju neke stare vrednosti. Ovde se pamti ko je čiji, gde se nekada izlazilo, koja je poslastičarnica bila omiljena i kako je izgledao kraj pre nego što su nikle nove zgrade.
Zemunac se ne postaje preko noći
Biti Zemunac za mnoge nije samo pitanje adrese stanovanja. To je osećaj pripadnosti, lokalni ponos i posebna povezanost sa krajem.
Neko će vam reći da je pravi Zemunac onaj ko poznaje svaki sokak starog jezgra, drugi će insistirati da su Zemun i njegova prigradska naselja podjednako važni, dok će treći reći da je dovoljno da voliš ovaj grad i da ga doživljavaš kao svoj dom.
Ipak, jedno je sigurno – Zemun ima identitet koji njegovi stanovnici rado ističu.
A šta je to što Zemun izdvaja od ostatka Beograda?
Da li su to Dunav i Gardoš, opušteniji način života, stare kafane, pijaca, komšijski odnosi ili jednostavno osećaj da se ovde svi nekako poznaju?
Možda je upravo kombinacija svega toga ono što Zemun čini posebnim. Mesto u kojem se tradicija i moderan život susreću na svakom koraku, a u kojem se lokalni ponos i dalje prenosi na mlađe generacije.
Jer Zemun možda jeste deo Beograda, ali za one koji ga vole, on je mnogo više od obične opštine. On je način života.
