Zemun je početkom 20. veka napravio veliki korak ka modernom gradu. Godine 1901. njegove ulice dobile su električno osvetljenje, a ono što danas uzimamo zdravo za gotovo tada je predstavljalo pravu tehnološku revoluciju.
Danas je gotovo nezamislivo da grad uveče bude potpuno zavisan od prirodne svetlosti, fenjera i plamena. Međutim, pre nešto više od 120 godina, kada padne mrak, Zemun je izgledao potpuno drugačije.
Pre električne rasvete, ulice su osvetljavali fenjeri. Njihova svetlost bila je slaba i ograničena, a večernji život grada zavisio je od toga koliko je ulica bila prometna i koliko je bilo svetiljki.
A onda je stigla – struja.
Godina koja je promenila Zemun
Zvanična istorija Zemuna navodi da je električno osvetljenje uvedeno 1901. godine. To se dogodilo u periodu kada se grad ubrzano razvijao.
Samo nekoliko decenija ranije, Zemun je dobio železnicu – 1873. godine. Sa njom su stigli intenzivnija trgovina, nove radionice, fabrike, parni mlinovi, banke i moderniji hoteli. Grad se sve više pretvarao u važno trgovačko i privredno središte.
Električna energija bila je sledeći veliki korak.
Zemun je imao svoju električnu centralu
Posebno je zanimljiv podatak da je zemunska električna centrala puštena u rad 1901. godine. Nalazila se uz Dunav, na uglu današnjih ulica Kej oslobođenja i Stevana Markovića.
Dakle, kada danas prolazimo Kejom, gledamo deo prostora koji je bio povezan sa samim počecima elektrifikacije Zemuna.
Kako je izgledao Zemun pre struje?
Zamislite Glavnu ulicu pre električnih sijalica.
Kada padne mrak, nema izloga osvetljenih neonima, nema uličnih svetiljki kakve danas poznajemo, nema automobila čiji farovi osvetljavaju kolovoz.
Postoje fenjeri, plamen i mesečina.
Grad se posle zalaska sunca postepeno utišava.
Dolazak električne rasvete menja tu sliku. Ulice postaju vidljivije, kretanje noću jednostavnije, a grad dobija potpuno drugačiji izgled.
Struja nije bila samo svetlost
Uvođenje električne energije nije značilo samo da će Zemunci moći bolje da vide ulicu.
Struja je predstavljala simbol modernizacije.
Grad koji dobija električnu rasvetu pokazuje da prati tehnološke promene koje su već menjale evropske gradove.
U Zemunu se to dogodilo u veoma zanimljivom trenutku. Grad je već bio povezan železnicom sa Evropom, trgovina je bila razvijena, a privreda se ubrzano menjala. Elektrifikacija je bila logičan nastavak tog razvoja.
Od fenjera do električnih sijalica
Pre električne energije, održavanje rasvete zahtevalo je mnogo više ljudskog rada.
Fenjeri su morali da se pale, gase i održavaju. Njihova svetlost bila je ograničena, a gorivo je predstavljalo trošak.
Električna rasveta donela je nešto potpuno novo – mogućnost da se grad sistematski osvetli energijom proizvedenom u električnoj centrali.
To je bio početak jednog procesa koji će tokom narednih decenija potpuno promeniti izgled Zemuna.
A gde je bila ta prva centrala?
Jedan od najzanimljivijih detalja za današnje Zemunce jeste upravo lokacija.
Na Keju oslobođenja i danas postoji zgrada nekadašnje zemunske električne centrale.
Danas je taj prostor povezan sa elektrodistribucijom, pa mnogi ljudi svakodnevno prolaze pored njega ne razmišljajući da se na tom mestu nalazi deo priče o tome kako je Zemun pre više od jednog veka dobio svoju električnu energiju.
Zemun koji je prvi put zasijao
Godina 1901. zato nije važna samo kao podatak iz istorije.
To je trenutak kada je Zemun napravio još jedan veliki korak od starog trgovačkog grada ka modernom urbanom centru.
Od tada će noćne ulice izgledati drugačije.
Grad će moći duže da živi.
A ono što je tada izgledalo kao čudo – da se ulična svetla pale bez plamena i bez fenjera – danas nam je toliko uobičajeno da gotovo i ne primećujemo koliko je promenilo svakodnevni život.
Sledeći put kada budete šetali Kejom oslobođenja, pogledajte zgradu na uglu sa Stevana Markovića. Možda ćete je posle ove priče gledati drugačije.
Jer upravo tu se nalazi jedan mali, ali važan deo priče o trenutku kada je Zemun počeo da svetli električnom energijom.
