Veneciju, jednu od najpopulamijih zemunskih kafana, sazidao je Zemunac Franjo Štrajher još pre Prvog svetskog rata. Štrajheri su poreklom iz Detlingena kod Ulma, odakle se njihov predak Georg spustio splavom do Zemuna još krajem 18. veka da bi usavršio ribarski zanat. Tu je i ostao, oženivši udovicu svog majstora. Zahvaljujući tome, dobio je pravo na zvanje majstora alasa, koje su supruge nasleđivale od svojih muževa.
Kasnije generacije Štrajhera su se sve manje bave ribolovom, a sve više trgovinom i naročito ugostiteljstvom. Poslednji muški izdanak te poznate zemunske porodice i danas živi u Zemunu. Venecija je podignuta na gardoškom dunavskom šetalištu, koje je veoma prometno, naročito leti.
Već od prvog dana bila je vrlo ugledno mesto u koje su rado i često svraćali i mnogi poznati Beograđani: glumci Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Svetislav Dinulović i Bogoboj Rucović, naša prva Koštana, glumica Zorka Todosić, pisci Branislav Nušić i Bora Stanković, vlasnik Politike Darko Ribnikar i njen novinar, pa direktor Jovan Tanović… Između ratova, restoran je promenio vlasnika koji je ugled održao.
Posebno omiljen restoran Venecija je postala kada je upriličila takmičenja za zlatni kotlić, najbolju alasku čorbu. S vremenom, restoran je više puta menjao lik. Iako je podignut na visokim stubovima, za vreme velikih izlivanja Dunava bivao je skoro potapan. Zato je u proteklih pola veka bašta prema keju ograđena, a zgrada je dozidana aneksom na terasi. Time se ova lepa kafana proširila za nove goste.
