DUGOGODIŠNJI novinar i urednik „Večernjih novosti“, Todor Toša Mutavdžić, izgubio je bitku sa opakom bolešću, sinoć, u svom domu u beogradskom naselju Stepa Stepanović.
Napustio nas je u 74. godini života u naručju njegove voljene Mladenke, s kojom je proveo mladost od prvog dana saputništva na ušću dveju reka, u Zemunu, od koga su se jedva otrgli.
Ostala su sećanja u njegovim „Novostima“ u kojima je verno uknjižio i prvi i poslednji dan radnog veka. I danas se, među njegovim ispisnicima, pa i mlađim kolegama, prepričava reportaža o čunu sa Morave. Kao i o Leskovcu u koji je iz prestonice sa diplomom istoričara umetnosti, otišao da bude dopisnik. Bez reči. Bez pobune. Bila su to vremena kada je prestižno biti dopisnik „Novosti“. Kada su priče o malim ljudima „ispisivale“ velike tiraže. Bilo je vreme…
Bio je urednik „kraljice novinarstva“ – Nedelje, revije „Zov“, a sve je to potpisivao sa strašću i ljubavlju – u zrelim uredničkim godinama, kao da je na prvom zadatku. Ali, ono, najvrednije što je potpisao je njegovo ljudsko trajanje. U našim memorijama ostalo je da se protivio svakoj vrsti ništavila. Gramzivosti. Prostakluku i zlu u nama. I nije bilo nikog ko mu za ljudskost nije odavao priznanje. Poželeo s njim da provede vreme kada, on, posle potpisivanja prvog primerka „Novosti“, subotom u pola pet, okupi dežurnu ekipu u „Prešernu“ i nazdrave, za naredni dan onom „mučenicom“ kakve nigde nije bilo kao tih popodneva u pokojnom „Prešernu“.
Baš smo voleli tog našeg Tošu. Duhovitog, vrednog i – dobrog čoveka.
Vecernje novosti
