Pretraga
Close this search box.

Zemunci, na bolovanje bez komisije ubuduće najduže dve nedelje

Privreda je imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije. Mnogo je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana.

Lekar opšte medicine ubuduće će moći da otvori bolovanje pacijentu od najduže dve nedelje, a ne do dva meseca, kao što je to sada slučaj. Izuzetak će predstavljati onkološki bolesnici, tek operisani pacijenti, ljudi koji imaju invaliditet i trudnice. Ovu novinu je u razgovoru za „Politiku” najavila profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, koja je istakla da su već pripremili predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji će sadržati ovu promenu pravila. „Privreda je imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije. Mnogo je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana od trenutka otvaranja bolovanja, tj. baš onda kada više ne mogu da budu na bolovanju bez odluke komisije. Jasno je o čemu se tu radi. Nadam se da ćemo uspeti da sprečimo moguće zloupotrebe. Kontrola će faktički biti na komisijama. Izuzetak su onkološki pacijenti koji prolaze višemesečnu terapiju ili pacijenti koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije. Počećemo više da kontrolišemo bolovanja”, najavila je ministarka zdravlja.

Na funkciji ministra zdravlja ste devet meseci. Da li ste zadovoljni onim što ste do sada uradili?

Apsolutno sam nezadovoljna. Moglo je da bude sve mnogo bolje da sam imala više slobode u radu.

Da li to znači da je neko namerno „kočio” vaš rad?

Ne mogu to da kažem. Ali nisam navikla da radim u sistemu koji je spor. Ja sam neurohirurg i u tom poslu se sve brzo radi, morate da donosite odluke u sekundi. Zato mi je teško da se priviknem da neki procesi traju. Bilo bi lepo kada bi za svaki pravilnik, za svaku promenu u zakonu, postojala samo jedna osoba kojoj bismo mogli da se obratimo i da sve bude gotovo brzo, da sva mišljenja budu prikupljena za nedelju dana. Ovako sve traje dugo, mesec, dva… Ta sporost birokratskog sistema ne odgovara mi. S druge strane, ta sporost ima i neke dobre strane, jer se tada dobro promisli, vidi se koje posledice mogu da dovedu usled promena nekih zakona, koji su interesi… Doduše, koči me ponekad ministar finansija Siniša Mali. To kažem sa osmehom. Kritikuje me s jedne strane kako ne trošim dovoljno novca, a s druge strane, predugo traju procedure uz postavljanje uslova. Podržavam ga u tome što kao neko ko čuva kasu mora da zna gde je otišao svaki dinar. Ali, kada je zdravstvo u pitanju, moramo da radimo na tome da se mnogo brže „oslobađaju” pare nego što je to sada slučaj. Inače, ja ga veoma simpatišem, jer je veoma inteligentan i sposoban čovek.

Ima mišljenja da ste mnoge stvari pokrenuli, ali da ništa nije završeno do kraja. Kako to komentarišete?

Drago mi je da sam kao ministar imala priliku da obiđem neke zdravstvene ustanove koje nisam videla ranije. Ima mnogo kolektiva u zdravstvu koji deluju skladno. Kada vidite nasmejana lica, znate da su kolektivi dobri i da su ljudi zadovoljni. Kada vidite zabrinuta i uplašena lica, onda znate da tu nešto debelo nije u redu. Organizacija u ustanovama je nešto što podrazumeva da se napravi nešto dobro i da se tek za nekoliko godina vide rezultati. Zato je teško reći da li smo ili nismo nešto uspeli da uradimo. Svojim najvećim dostignućem smatram usvajanje pravilnika o „of lejbl” lekovima, odnosno da se lekovi korišćeni za jednu bolest mogu propisati i za druge gde je dokazano da deluju. Doneli smo dobru odluku i da domovi zdravlja mogu da rade sve analize krvi kako se one ne bi nepotrebno ponavljale.

Da li to znači da će pacijenti sada moći, na primer, i analize hormona da urade u domovima zdravlja?

To će se odlučivati od slučaja do slučaja. Velika je razlika da li su u istom dvorištu dom zdravlja i bolnica, kao što je to na primer u Paraćinu, ili pacijent treba da putuje sat vremena do prve bolnice. Udaljenim domovima zdravlja moramo dati više dijagnostičkih sredstva koje ne mogu da imaju oni koji se nalaze preko puta bolnica. Lekari opšte medicine moraju da budu osposobljeni da rade sijaset dijagnostičkih procedura. Čini mi se da se lekari u domovima zdravlja najviše trude oko pacijenata. Lekari sportske medicine, neurolozi, ORL specijalisti, oftalmolozi, internisti, specijalisti medicine rada, psihijatri moraju da se vrate na nivo primarne zdravstvene zaštite. Tako će lakše moći da se dođe do specijaliste.

Ali znate da je pitanje kada će moći da se vide rezultati takve reforme zdravstvene zaštite. Pacijenti žele da sada što pre dođu do lekara.

Pa i sada se lakše dolazi do specijaliste jer smo ukinuli zakazivanje od 1. do 5. u mesecu, što je bilo potpuno besmisleno.

Ipak, i dalje ne može da se zakaže lako pregled kod specijaliste, ljudi se žale da im lekari kažu da nema slobodnih termina.

Opravdano je kada negde nema dovoljnog broja specijalista, a neopravdano je kada neko pusti sve specijaliste na godišnji odmor u isto vreme. Rukovodioci zdravstvenih ustanova moraju da obezbede da se tokom leta obavljaju operacije i pregledi kako se ne bi pravile liste čekanja. Neki nisu u stanju da naprave dobar raspored, možda zbog samovolje samih doktora ili njihove razmaženosti, pa čak i pretnji da će otići na bolovanje ako im se ne odobri odmor kada to žele.

Iako je dosta zdravstvenih ustanova rekonstruisano, ima i onih koji vape za sređivanjem i kojima nedostaje savremena medicinska oprema. Do sada su se lekari snalazili da neke aparate nabave iz donacija, a sada se bune jer su saznali da Ministarstvo zdravlja mora da daje saglasnost za svaku donaciju, pa čak i da je preusmerava na druge ustanove. Da li je to tačno?

Ministarstvo zdravlja i RFZO treba da održavaju sve aparate. Zato je važno da znamo tačno koji uređaj postoji u kojoj ustanovi. Naravno da će svi dobiti dozvolu, ali je pitanje o kakvim je donacijama reč. Ako neki aparat nekoj ustanovi nije potreban, neću da dozvolim da ide tamo, već je bolje da se ustupi nekoj drugoj klinici koja ga nema. Šta će, recimo, kardiohirurgiji u Nišu mikroskop za neurohirurgiju ako ne rade te operacije? Istovremeno, na ovaj način se izbegava korupcija. Ranije smo imali neke zloupotrebe.

O kakvim zloupotrebama je reč?

Recimo, neki aparat dobije ustanova, a onda isti taj uređaj dobije i iz oportuniteta i iz Ministarstva zdravlja. Onda donacija završi u privatnoj ambulanti ili klinici, a možda i drugi aparat, pa se prijavi da rade samo s jednim. U ovom trenutku se pravi softver koji će beležiti šta od opreme ima neka ustanova, koliko je stara, kad prestaje tehnička podrška i kada se predviđa zamena aparata. To će biti bitno jer ne smemo dozvoliti da pacijent, na primer, pola godine ne može da dođe na ultrazvučni pregled jer neko nije prijavio da on ne radi. Ko neće da se povinuje pravilima, neka otvori svoju privatnu kliniku pa neka radi šta hoće.

Hoćete li kontrolisati i da li se građani Srbije dobro leče?

Kada je reč o zdravlju pacijenata, i te kako će biti kontrolisano šta je sve urađeno, odnosno kakvo je njihovo zdravstveno stanje nakon lečenja. Zdravstvena inspekcija ima pravo da proveri zbog čega je pacijent nezadovoljan lečenjem, da uđe i u državnu i u privatnu kliniku i proveri rad lekara.

Da li se to dešavalo?

Retko se događalo u praksi. Kada čovek plati za neku uslugu kod privatnika, onda se manje žali. Ljudi mnogo više očekuju od državnog zdravstva. I to je u redu. Ali mislim da zaposleni u privatnom sektoru nisu u stanju da rade komplikovane i teške operacije kao što je to slučaj u državnom zdravstvu. Iza te konstatacije odgovorno stojim. Privatne gazde ne žele u timu lekare koji su radili operacije s velikim brojem komplikacija, ne žele da gube vreme na lečenje komplikacija. Neretko se dešava da se pacijent koji se operiše privatno zbog komplikacija dovozi u Urgentni centar UKCS-a. Sada gledamo na koji način može da se uspostavi neki zakonski okvir i da privatnici plate lečenje pacijenta s komplikacijama koje su oni napravili.

Brinu li vas odlasci zdravstvenih radnika u inostranstvo i mišljenja nekih ljudi da uskoro neće imati ko da nas leči, posebno u unutrašnjosti?

Nije Srbija ono što je bila pre deset godina. Sada imamo dobre auto-puteve, od tačke A do tačke B se brzo dolazi. Za desetak godina će naša zemlja izgledati još bolje. Pravac kojim se kreće Srbija je dobar. Sa usponom Srbije treba nastaviti. Još lakše će se ljudi kretati kada se završi izgradnja železnica. Svako malo mesto uz obrazovani svet može da procveta. Pozivam mlade ljude da razmisle i da možda na neko vreme odu u manja mesta da rade. U Danskoj, kada neko završi medicinu, izvlači lopticu s mestom u kome će godinu dana odraditi staž, ne može da bira. Ko zna kako bi se kod nas branioci ljudskih prava pobunili kada bismo mi to uveli. U nekim stvarima smo prilično razmaženi. Ali razumem jed mladih ljudi koji žele da odu jer su bili nipodaštavani.

A šta će biti sa zapošljavanjem na neodređeno vreme medicinara koji su primljeni u vreme pandemije kovida 19?

Ove godine je odobreno zapošljavanje 1.800 ljudi. Ali rukovodioci ustanova umesto da prime te ljude – zapošljavali su nove. Zato smo im rekli da će morati da zaposle na neodređeno vreme prvo one koji su radili u kovidu. Volela bih kada bih mogla svih 4.000 sestara i 1.500 doktora da zaposlim. Ako napravimo pravu reorganizaciju primarne zdravstvene zaštite, nećemo imati nezaposlenih lekara. Ali neko će morati da ode u unutrašnjost da tamo radi.

Da li ste zadovoljni kako su popunjeni kapaciteti u bolnicama?

Zgranuta sam kako je mali broj popunjenih postelja pacijentima u pojedinim kliničkim centrima. To je neverovatno. Ima doktora koji za godinu dana imaju jednog i po pacijenta. Taj nije zaradio nijednu platu.

Jeste li pričali o tome s direktorima tih bolnica?

Predstoje vrlo ozbiljni razgovori sa svim rukovodiocima ustanova od Subotice do Prizrena, a neki su već pokrenuti. Ako svi sprovodimo istu politiku, onda bi i za njih trebalo da važe ista pravila.

Razvoj koje ustanove mora da bude prioritet?

Institut „Torlak” mora da ostane državni i mora da se podigne. Ako ću se za nešto boriti, to će biti za taj institut. Decenijama je uništavan i ne znam koga treba da pozovem na odgovornost za to. Dobru opremu planiramo da nabavimo za institut, zbog čega molim ministra finansija Sinišu Malog da mi to odobri. Imam čvrsto obećanje zaposlenih u „Torlaku” da možemo da imamo sve vakcine za šest godina ako se nabavi sva oprema. Na čelo instituta došli su novi mladi obrazovni ljudi puni entuzijazma koji imaju za cilj da obnove ovu ustanovu i da dobije mesto koje zaslužuje. Onaj ko ne shvata da je ovaj institut strateška stvar očigledno ne želi dobro ovoj zemlji.

Izjavili ste da će za nekoliko godina u Srbiji više ljudi obolevati i umirati od onkoloških bolesti nego od kardiovaskularnih, što je sada slučaj. Na osnovu čega to mislite?

Tako će biti u celom svetu. Došlo je do porasta broja obolelih od malignih bolesti. U Srbiji se od njih trenutno leči oko 200.000 ljudi. To je za jednu malu zemlju mnogo. Ali, zahvaljujući boljim terapijama, oboleli sada značajno bolje žive. Uvek će postojati veoma agresivni tumori, ali je jako važna preventiva. Moramo da imamo edukovane lekare i dobro organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu. Onda ćemo imati uspeha i u skrininzima.

Koliko ste upoznati sa situacijom u Institutu za reumatologiju u Beogradu, gde postoje neslaganja između direktora i dela zaposlenih?

Vrlo sam upoznata s tom situacijom i podržavam ljude koji su organizovali protest protiv direktora. Razgovorila sam i sa njim i sa zaposlenima. Očekujem od svakog rukovodioca da podjednako poštuje sve zaposlene.

Da li ima problema i u drugim ustanovama i kako rešavate te probleme?

Dođe mi da zahtevam da rukovodioci zdravstvenih ustanova moraju da prođu psihološko testiranje. Možda bi to bio primer i za druge.

Jedna komisija treba da odlučuje o lečenju

Mogu li da se pojednostave odluke stručnih komisija?

Gledaćemo da novim zakonskim aktima postoji samo jedna komisija koja će odlučivati o lečenju pacijenta. Da li će se ona nalaziti u ministarstvu ili u fondu – videćemo. Ali ako je jednom nešto rečeno, nema više razloga da se ponovo neko pita za to. To će olakšati pacijentima i ubrzati sve procedure, nema potrebe da se dupliraju procedure. Kao i za svaki pravilnik, ako je nešto izašlo u „Službenom glasniku”, mora odmah da se postupa po tim odlukama. Moramo ceo sistem učiniti bržim i funkcionalnijim u korist pacijenata i kolega.

Ne naređujem dekanu Medicinskog fakulteta

Znate li da vam se u lekarskim krugovima zamera da zapravo vi umesto dekana donosite sve ključne odluke na Medicinskom fakultetu u Beogradu?

To nije tačno. Dekan fakulteta, profesor dr Lazar Davidović, samostalan je čovek. Kada smo pre dve i po godine razmišljali o tome ko bi mogao da bude dekan, ključno je bilo da to bude čovek od integriteta koji misli svojom glavom. On je pravi profesor koji je iza sebe ostavio fantastičnu generaciju mladih kolega koji su praktično preuzeli rad klinike. Ja ga izuzetno poštujem i nisu tačne priče da mu Dana Grujičić naređuje. Na tom fakultetu sam prodekan za finansije. Toga sam se prihvatila jer instituti nisu u dobro stanju i želim da im pomognem da zaposleni rade u boljim uslovima.

Tagovi:

Pročitajte još: