Aerodrom „Nikola Tesla“. ATR avion parkiran. U kokpitu kapetanica i kopilotkinja. Vanja i Tijana u pilotskoj uniformi spremne za let. Pre četiri dana su s perserkom Bojanom i stjuardesom Ninom ispisale istoriju „Er Srbije“ kao prva kompletno ženska posada na letovima od Beograda do Krakova na ovom tipu aviona. Kapetanica Vanja Marčeta (33) iz Zemuna završila je pilotsku akademiju, a onda i specijalizaciju za avion „boing 737“. Prvo radno mesto dobila je 2016. u „Er Srbiji“, a onda je krenula na preobuku za ATR avion i stekla zvanje kapetana minulog leta. Leti ukupno devet godina i prva je žena kapetan u ATR floti „Er Srbije“.
Pilotiranje u genima
-Moj otac je vojni pilot. Otkad znam za sebe, zamišljala sam kako izgleda njegov posao, kako je leteti i upravljati tim velikim moćnim mašinama. Dosta sam se ugledala na njega i iz te mašte rodila se strast i želja za avijacijom. Govorili su mi da sam letela još kao beba, toga se ne sećam, ali ono što imam u sećanju je moj odlazak s tatom na aerodrom Čenej s pet godina. Imam i fotografiju. Čuvam je i dan-danas. Tad sam i imala prvi susret sa aeroplanom. Otac u početku nije shvatao da ja svim srcem želim ovo, ali kasnije su mi dali vetar u leđa. Ponosan je i presrećan – priseća se Marčeta, pa nastavlja:
– Letenje i avioni za mene su ostvarenje dečjeg sna, ali ovo je posao koji nosi veliku odgovornost i strast koja te vuče da učiš i da napreduješ. Mislim da ovo mora da radi neko ko se daje svim srcem. Da biste opstali, potrebna je određena doza discipline i konstantnog rada na sebi. Zahvalna sam srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, koja mi je dala veliko poverenje i to se svakodnevno trudim da opravdam.
Imenovanje za prvu ženu kapetana u ATR floti „Er Srbije“ za Vanju predstavlja ogromnu čast jer je deo kompanije koja prepoznaje kvalitet i trud nevezano za pol.
Na epoleti četiri crte
– Nisam jedina kapetanica, ali sam prva na ovom tipu aviona. Zvanje kapetana je prekretnica u životu svakog pilota i smatra se krunom karijere i ostvarenjem životnog sna. Ponosna sam što sam kapetanica upravo srpske nacionalne avio-kompanije. Inače, pre ovog aviona letela sam na „boingu 737“ i najduži let mi je bio do Bejruta, trajao je tri i po sata. Volim sva mesta, aerodrome i piste, ali nekako su mi srcu najdraži italijanski aerodromi – priča Vanja.
Marčeta kao najlepšu uspomenu iz avijacije izdvaja finalni ispit za kapetana, kada je simbolično dobila „četiri pruge“, oštre linije na pilotskoj epoleti:
– To je bila kruna moje karijere. Instruktori nam po završenom finalnom ispitu daju te četiri crte, koje predstavljaju simboličan početak kapetanske karijere.
Inače, „ženski let“ u ovom avionu do Krakova protekao je, kako kaže, besprekorno, ali devojke u kokpitu nisu mogle da čuju i vide reakcije putnika kada su čuli da je kompletno ženska posada u letelici.
– Verovatno im je bilo zanimljivo kao i nama. Sve smo profesionalci u svom poslu, ali jedinstveno je bilo što prvi put zajedno lete četiri žene. Aplauz koji dobijemo na kraju leta nam znači jer je on potvrda da su putnici zadovoljni uslugom i sletanjem, i to za nas čini veliku čast i zadovoljstvo. Ako se desi da ponovo letimo zajedno, bićemo srećne.
„Er Srbija“ ima jedanaest žena u pilotskim kabinama i među njima su kapetani i kopiloti. Taj broj raste, žene sve više ispisuju novu istoriju…
Sa 19 godina stjuardesa, danas kopilot
Kopilotkinja Tijana Kankaraš (31) iz Zemuna je sa samo 19 godina počela da radi kao stjuardesa u „Er Srbiji“ i uporedo završavala fakultet:
– Iako sam bila mlada, to je za mene bilo lepo iskustvo, koje mi je bilo uvod u avijatičarski život. Tada nisam imala podršku porodice jer su se plašili da ću zapostaviti fakultet, ali uspela sam da uskladim i jedno i drugo, da istrajem i napredujem. Svaki let je drugačiji, ali meni je do sada najdraži ovaj ženski let s Vanjom u kokpitu jer smo imale dodatnu dozu sreće i ponosa što smo se našle u ovom tipu aviona.
