Nađa Milijančević ima svega 20 godina i biče prva Srpkinja koja će se boriti u boksu bez rukavica. Potpisala je ugovor sa najvećim američkim sportskim agentima i uskoro će da se oproba u ringu u Majamiju, a za nama je pokazala kako da se odbraniš od napadača kao bokserka. Ona je sa svega šest i po godina upisala svoj prvi sport i to tako što je u školi videla plakate za odbojku, fudbal i karate.
„Mama je htela da me upiše na odbojku, a ja sam joj rekla: ‘Mama šta ću ja na odbojci, to mora biti karate’.” Ipak, kada je kroz par godina počela da radi borbe, naišla je na veliki problem – tu nije bilo kontakta. Na svakom takmičenju bila je diskvalifokovana zbog kontakta i prisetila se kako je kukala mami jer ne želi da gubi i da želi da promeni sport. „U Zemunu je bio kik-boks klub, ja sam tad bila peti razred osnovne škole i posle prvog treninga rekla sam mami: ‘Mama to je to, ovo je za mene’”, ispričala je Nađa kroz smeh.
Tako je počeo njen uspešan takmičarski put i Nađa je postala dvostruka evropska i svetska šampionka u kik-boksu za juniore. Ipak, sada se ova 20-godišnjakinja posvetila sportu koji kod nas još uvek nije stekao toliku popularnost koju ima u svetu – boksu bez rukavica.
„Prvi put sam prošle godine i čula za taj sport, iako je to stara olimpijska disciplina, tako što sam slučajno videla druga Brazilca koji trenira na Tajlandu kako ima ‘bare knuckle’ meč i odmah sam skočila i pitala: ‘Šta je ovo?’ i morala sam da počnem sa tim.”
Tražila je od trenera da joj organizuje boks meč bez rukavica, za šta on nije želeo da čuje, posebno jer Nađa ima svega 20 godina, a i zato što se borci odluče uglavnom na kraju svoje karijere da se oprobaju i u ovom sportu, zato što ima dosta povreda.
„Ali to su više površinske povrede, jer u poređenju sa regularnim boksom – tu postoji mnogo manja razmena udaraca. Ti tu ne možeš mnogo udaraca u glavu da primiš, dok sa rukavicama ih je dosta i mogu da nanesu veliko oštećenje na mozgu. Ovde se više fintira i namešta za udarac, a pesnice ako su ti očvrsnule i spremne, nema tu mnogo povreda.”
Iako mnogi tvrde da je boks bez rukavica mnogo opasniji, Nađa veruje da to uopšte nije slučaj.
„Osim tih površinskih povreda, eto, ali da je meni to bitno – bila bih manekenka”, rekla je Nađa kroz smeh, a koliko je lepa nije ni pogrešila.
Letos je potpisala ugovor sa First Round Management-om u Majamiju, koji su jedni od najjačih sportskih agenata za borilačke sportove i američki fudbal – najpopularnije sportove u Americi.
„Počela sam da treniram u novom klubu sa boks trenerima i bokserima, spremam se profesionalno i svoju boks tehniku usavršavam. Dosta isplaniranih mečeva je otkazano, od kojih je jedan trebalo da bude i u Londonu i sve se nekako odužilo. Ali sada sam zahvalna na tome jer sam imala vremena da se sve lepo slegne i da radim sa trenerom koji je više nego stručan za boks. Nikad nisam videla tako bokserski obrazovanog čoveka, tako da se sve desilo sa razlogom”, istakla je Nađa.
Od malena je znala jedan svoj cilj – da mora da bude šampionka i to je to.
„Još otkako sam počela karate da treniram ja sam uvek imala u glavi da moram da budem uspešna u sportu. Sportovi su se menjali usput, ali mislim da je sada to to.”
Trebalo bi sredinom februara napokon i da se oproba u ringu koji je za razliku od ovog običnog, u obliku trougla, a toliko posvećena svom sportu i cilju, da svoj društveni život nosi sa sobom, da tako kažemo, u svaki klub.
„Kako menjam klub, automatski menjam i ekipu. Teško mi je da se družim sa ljudima koji nisu u toj priči i ako svakodnevno provodim vreme sa takvim ljudima to me iscrpljuje i sklanja mi fokus sa treninga. Volim sa ekipom iz kluba da se družim, gledamo mečeve, mi imamo naše neke teme i meni iskreno ništa drugo u životu ni ne treba niti fali.”
Naravno, ni ona se ne probudi svako jutro sa žarkom željom da trenira i nekada joj nije do toga.
„Ustanem nekad i u deliću sekunde pomislim kako mi se ne ide, ali odmah sebe prešaltam na drugu stranu i na cilj kojem težim i to je to – idem na trening”, rekla je Nađa odlučno.
Velika nada srpskog borilačkog sporta pokazala nam je u videu u ringu kako i gde udariti da biste se odbranile na bokserski način. Naglasila je da je važan udarac u bradu – tu svako pada. Pokazala nam je i kako da dignemo ruke u gard – i tako zaštitimo lice od udarca, ali u suštini najvažnija je njena poruka na kraju:
„Žene trenirajte i budite spremne na život i sve što vas očekuje.”
