U jevrejskoj zajednici objašnjavaju da je nekadašnji hram opet njihov, ali da će restoran, koji već godinama tu iznajmljuje prostor, po zakonu ostati još tri godine, posle čega će zgrada promeniti namenu. Agencija za restituciju vratila je 19. maja 2016. zdanje hrama u kom je služio čuveni rabin Alkalaj jevrejskoj zajednici, a na ime naknade za imovinu oduzetu u nekadašnjoj Primorskoj 3 i 5, danas Ulici rabina Alkalaja.
– U postupku restitucije tražili smo da nam se vrati zgrada bivše jevrejske škole, tik do sinagoge. Veštačenje je pokazalo da je ona za 20.000-30.000 evra skuplja od same sinagoge, pa je Agencija odlučila da nam u zamenskoj restituciji vrati hram – objašnjava Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun. Odluku o vraćanju potvrdilo je Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ, ali je stvar „zapela“ na Upravnom sudu, pred kojim su spor pokrenuli Državno, Gradsko i Opštinsko pravobranilaštvo. Upravni sud je presudio u njihovu korist, a Agencija uložila zahtev za preispitivanje odluke Vrhovnom kasacionom sudu.
VKS je u martu konstatovao da je Upravni sud pogrešno primenio propise, sudeći na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, iako je sinagoga vraćena po Zakonu o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama. Novom odlukom Upravnog suda proces je, objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, završen jer pravobranilaštvo nema više mogućnost žalbe. Ovim je potvrđen prvobitni stav Agencije da sinagoga treba da bude vraćena jevrejskoj zajednici, što je i simbolički značajan čin. Verski objekti bi trebalo da pripadaju crkvama ili verskim zajednicama koje su ih podigle – kaže Sekulić
I u jevrejskoj opštini su zadovoljni i zahvalni Agenciji.
– Odluka je važna ne samo za nas, već za ceo Zemun, jer ćemo po isteku trogodišnjeg zakupa, kada se restoran iseli, u sinagogi napraviti kulturni i verski centar – kaže Fogel.
Poznata aškenaška sinagoga sagrađena je 1850. Dijagonalno od nje nalazila se i jedna sefardska, uništena u savezničkom bombardovanju 1944. Ovu aškenašku jevrejska zajednica morala je da proda 1961, da bi pomogla preživelim Jevrejima koji su se vratili iz logora. Kupac je bila Opština Zemun, koja je po ugovoru u stvari bila korisnik društvene svojine, a zvanični vlasnik zgrade je bila Republika.
BIO I DISKO-KLUB
POSLE prodaje, kroz sinagogu su prolazili različiti „stanari“ i zakupci. Najpre su se u nju uselile društveno-političke organizacije, kasnije je tu kancelariju imao čuveni književnik i izdavač Raša Livada, a najpoznatiji di-džej s ovih prostora, Zoran Modli, držao je u njoj disko-klub.
Izvor: novosti
