„Dugo znamo se
spajaju nas godine
spajaju nas tajne što su dugo čuvane
dugo znamo se
a k’o da juče bilo je
zajednički snovi što su davno nestali…“
I u ovim stihovima pesme „Dugo znamo se“, kao da je ispričana priča o najdugovečnijoj rok grupi na ovim balkanskim prostorima. Traju bezmalo pola veka, a etiketiraju ih kao prvu pravu jugoslovensku i srpsku rok grupu iz Beograda.
Neko reče, kada traju 49 godina, mora da su dobri!
Braća Dragi i Žika Jelić, daleke 1970. godine osnovali su „YU grupu“, vokalno instrumentalni ansambl, kako su tada imali predznak svi oni okupljeni oko eletričnih gitara, bubnjeva, klavijatura. U to vreme su već bili prekaljeni muzičari koji su nastupali u bendovima „Siluete“, „Albatrosi“, „Džentlmeni“,“Alasi“, „Beduini“.
Na zemunskom asfaltu su stasali. U klubu „Sinagoga“ u Zemunu su im i „kumovali“, nadenuli ime 29. novembra 1970. godine. Legendarni disk džokej, radio voditelj i pilot Zoran Modli, gle slučajnosti i on Zemunac, pozvao je da posetioci kluba kumuju imenu grupe. Bio je Dan Republike, Jugoslavija je sve više pokazivala uspešnost u razvoju i „boljem životu“, pa je od te večeri Dunavom i muzičkim rok „eterom“ zagospodarila „YU grupa“. Godinama potom, 29. novembar je bio rezervisan za koncert „YU grupe“, najčešće u Domu sindikata, danas Štark areni. „Nona“ je bila njihova prva numera, inspirisana kosovskim motivima, snimljena u decembru 1970. godine. To je i prva upotreba narodnih motiva, etno zvuka u našem rokenrolu, mnogo pre onih koji su kasnije, na tom muzičkom izrazu, izgradili i stekli svetsku slavu.
Zemun kao epicentar jugoslovenskog i srpskog rokenrola.
A za Dunav i gardoške ulice, veže ih mnogo životnih i muzičkih trenutaka i tako punih 49 godina istinskog rokenrola. Tu se sastajala i prva postava „YU grupe“, koju su činili: gitarista i pevač Dragi Jelić , basista Živorad Žika Jelić, orguljaš Miodrag Mive Okrugić i bubnjar Velibor Boka Bogdanović.
Treba reći da su braća Jelići počeli karijeru još 1962. godine u grupi „Albatrosi“, što je bio i porodični VIS (vokalno instrumentalni ansambl) – tri brata Jelića: Dragi, Žika i Rade. Posle Rade odlazi nekim drugim putevima, a Žiki i Dragom će se kasnijih godina pridružiti Radetov sin Petar, koji i dan danas čini trio Jelića, te sa Sašom Žuletom Radojevićem, današnju postavu „YU grupe“. Posle napuštanja „Alabatrosa“, sa pevačem Brankom Marušićem nastupali su u grupi „Džentlmeni“, ali zbog želje da izvode svoje autorske pesme, napuštaju i ovu grupu.
Slobodno se može reći da je „YU Grupa“ bila prva supergrupa na ovim prostorima, sastavljena od već tada prekaljenih muzičara. Njihova muzika je nadživela i državu koje više nema. Najdugovečniji rok sastav na Balkanu, „YU Grupa“, jedna je od poslednjih institucija koja asocira na nekadašnje bratstvo i jedinstvo i vremena kada se jednostavnije i bolje živelo.
Ljubav kao lajtmotiv u pesmama „YU Grupe“
Prvi samostalni koncert održali su u organizaciji šahovskog majstora Nikole Karaklajića i novinarske muzičke legende Pece Popovića, te tada kultne radio emisije „Veče uz radio“ Radio Beograda. Ovaj uspešan koncert imali su u januaru u klubu Pozorišta „Dadov“ 1971. godine, koji je važio za odskočnu dasku mladih beogradskih muzičara. Usledio je munjevit uspeh grupe. Ubrzo su se našli na turnejama, tih 70-ih godina, diljem SFRJ koje su trajale po 20-tak dana, tako da na turnejama provode i više od pola godine. Leto provode svirajući u klubu „Lanterna“ u Rovinju, ali ovaj letnji angažman dovodi do internih nesporazuma, koji se završavaju odlaskom orguljaša Mive Okrugića. Na njegovo mesto dolazi gitarista Miodrag Bata Kostić, koji će u zvuk grupe obogatit etno elementima.
„U tami disko kluba“, „Kosovski božuri“, „Šta će meni vatra“, samo su neki od „ranih radova“ iz ovog perioda jednog od najvećih bendova sa ovih prostora, legendarne „YU grupe“. I od tih sedamdesetih godina XX veka, do prvih desetljeća XXI veka ne prestaje da odzvanja r’n’r zvuci „YU Grupe“. Ukupno 12 albuma, mnogobrojni snimci za Radio Beograd, stotine koncerata, nastupa, stotine hiljada nas koji su Jeliće gledali i slušali uživo, hitovi koji su postali evergrin srpskog i jugoslovenskog roka.
U nastavku teksta sutra porčitajte o najvećim uspesima „YU Grupe“ od sedamdesetih godina do danas.
