Čika Ika je život posvetio fotografiji i zemunskoj omladini
Ilija Rajšić mlad je iz podnožja Petrove gore i rodnog Korduna pristigao u Zemun, završio fotografski zanat i uključio se u rad izviđačke organizacije – tada su se zvali skauti.
Bio je maestro fotografije, na zadovoljstvo građana i predratnih skauta. Posle Drugog svetskog rata postao je poslovođa Foto-studija „Zenit” u centru Zemuna. „Zenit” je 1967. godine, zbog gradnje Robne kuće „Beograd”, iz ondašnje Ulice Maršala Tita premešten u ondašnju Štrosmajerovu, preko puta Komande vazduhoplovstva, a krajem osamdesetih zbog gradnje banke premešten je u Karađorđevu. Ilija Rajšić je bio dobar poslovođa, zaposleni su ga izuzetno poštovali – Toma, Mica… Spomenki je bio i kum na venčanju. Većina starijih Zemunaca i danas se seća njegovog karakterističnog pokreta rukom pri podizanju i vraćanju poklopca stare kamere tokom fotografisanja za lične karte i pasoše.
Turistički bum sedamdesetih povećava obim posla, građani donose filmove na razvijanje i izradu slika. Krajem svake školske godine fotografiše maturante zemunskih srednjih škola i organizuje izradu i postavljanje velikih panoa s njihovim slikama da krase izloge radnji u centru, te se tu, na korzou, građani i maturanti okupljaju i komentarišu. Slike Ilije Rajšića privlačile su pažnju i opštinara pa je dobijao i zaslužena priznanja, naročito za fotose stare Železničke stanice Zemun, koja se nalazila u blizini današnjeg hotela „Jugoslavija”.
U studiju „Zenit” i na trotoaru pred ulazom uvek je bilo mnogo mladih. To su bili njegovi izviđači, koji bi se posle razgovora sa starešinom prošetali korzoom i divnim kejom kraj Dunava. Zemunski izviđači zvali su ga Čika Ika, bio je jedan od osnivača Odreda izviđača „Zemun” i njegov dugogodišnji starešina. Među njima je bilo i onih koje je zainteresovao za fotografiju, pa su neki od njih postali veliki majstori te delatnosti. Pedesetih, sa svojim predratnim drugarima – skautima i opštinskim aktivistima, organizuje mlade Zemunce, razvijajući im ljubav prema prirodi, obučavajući ih za ovladavanje specifičnim izviđačkim veštinama, organizujući im letnje tabore širom ondašnje lepe zemlje… Tako su tih pedesetih mnoge srednjoškolce otrgli od rasprava o Informbirou i tako ih spasli od mogućih posledica, pa i Golog otoka.
Uspešnim radom Odred „Zemun” postaje decenijama najmasovnija organizacija mladih Zemunaca, te ne čudi što je Čika Ika i danas u sećanju mnogih. Naročito se tokom julskih taborovanja pamte dani kad je uz osmeh primao čestitke za svoj rođendan i zatim uzvraćao poklonima koje je sam finansirao – bilo je puno čokolada i bombona za sve.
U radu s omladinom i građanima bio je aktivan i u planinarskom društvu i šah-klubu „Mladost”, bio im je i predsednik, a isticao se i u saradnji s vatrogasnom „Maticom” i Komandom vazduhoplovstva. Kao predstavnik Odreda izviđača „Zemun” prisustvovao je svim važnim sastancima rukovodstva izviđača Beograda, često i Srbije i Jugoslavije. Čika Iku su svi pitali za savete o radu organizacije, poštovali ga i voleli.
Bio je skroman, pošten, pravedan, veseo, krasio ga je veliki entuzijazam, imao je veliku energiju iako je bio krhke građe. Za dugogodišnji rad s mladima dobio je brojna društvena priznanja, ali su mu najdraža bila dva izviđačka: Zlatno odlikovanje „Zlatni javorov list sa zracima” odlukom Skupštine Saveza izviđačkih organizacija Jugoslavije, u Titogradu (današnja Podgorica) 16. decembra 1973. dodeljeno mu je kao istaknutom izviđačkom aktivisti. Povodom 30 godina rada izviđačke organizacije u Beogradu dobio je „Plaketu s poveljom Saveza izviđača Beograda” odlukom Gradske konferencije Saveza izviđača Beograda 6. decembra 1981. (Raduje što su tom prilikom uz Čika Iku istu plaketu primili i Odred izviđača „Zemun”, čiji je tada bio starešina, i njegovi izviđački saborci i naslednici Momčilo Hadživuković, Nikola Bajić, Miroslav Jarić i Miroslav Govedarica Zec.)
Zemunski opštinari vremenom će se dosetiti da se po Iliji Rajšiću nazove neka bitna ulica ili da se postavi spomen-ploča na nekom prigodnom mestu.
Sećaju se Čika Ike i posle 30 godina bivši zemunski izviđači i planinke, pa će se 24. februara pokloniti njegovim senima pod velikom lipom na Zemunskom groblju.
