Pre par vekova ovaj deo bio je neprohodan i opasan, a sada je jedno od omiljenih šetališta
Šetnja sadašnjim parkom od ušća Save u Dunav do Zemuna i Hotela „Jugoslavija“ pre par vekova bila bi potpuno nemoguća. Pre Drugog svetskog rata taj deo bio je bukvalno opasan po život, jer je bio prekriven gustim trskama, kao i živim peskom i blatom. Stari hroničari su beležili da su mnogi nastradali tako što ih je živo blato zauvek progutalo.
Doduše, deo uz samu dunavsku obalu bio je nešto stabilniji, ali duž centralnog dela današnjeg šetališta bilo je veoma opasno.
Tokom jednog kratkog dela istorije, početkom 18. veka, ovde se nalazio krajnje neobičan most. Stari hroničari beleže da je bio most na palisadama. Od 1717. do 1739. godine Austrija je istovremeno vladala i Beogradom i Zemunom, pa je postojala potreba da se dva grada saobraćajno povežu. Ipak, između njih bio je nepregledan i nepristupačan prostor, pa je napravljena ova čudnovata građevina.
Most je nastao tako što su poboli velike trupce, drvene balvane, duboko u porozno tlo dok nisu dosegli čvrstu podlogu.
Tek tada su preko ovakve osnove napravili stabilan, daščani put kojim su i pešaci i zaprege mogli da dostignu do Zemuna.
Snimci iz posleratnog Beograda uveliko govore o vremenu kada je ceo ovaj deo dobio potpuno nove obrise. Ovaj deo grada prvo je stekao stabilnost posle predratnog nasipanja, u periodu od 1937. pa nadalje, kada je deo od današnjeg Brankovog mosta do Ušća dobio sasvim novu fizionomiju i milione kubika peska. Slično je bilo i sa trasom prema Hotelu „Jugoslavija“.
Šezdesetih i sedamdesetih godina se Beograd razvija u pravu metropolu, a šetalište na levoj obali Save postaje jedno od obležeja grada.
Železnička stanica „Zemun“ morala je takođe da se izmesti, kao i pruga koja je spajala Beograd i Novi Sad, a Hotel „Jugoslavija“ postao je jedan od simbola ondašnjeg razvoja novonastale metropole.
BICIKLISTIČKA STAZA
Beogradski entuzijasti su dobili prvu biciklističku stazu u Beogradu baš na ovoj trasi. Staza između popularnog hotela i kružnog toka na Ušću sedamdesetih godina je i zvanično postala prva sa tom namenom u Beogradu.
PONTON
Putanja između Beograda i Zemuna u 18. veku imala je još jednu prepreku, a to je bila reka Sava. Preko nje bio je polegnut pontonski most. Čamci bi bili poređani u nizu i tako su činili improvizovani prelaz preko reke. Preko njih je bila postavljena drvena podloga kako bi putnici namernici mogli da pređu na drugu obalu reke.
