Baš tako se zove projekat koji je osmislila defektolog Jelena Arsović, a koji deci s različitim emocionalnim i razvojnim smetnjama pomaže da družeći se i jašući konje razvijaju motoriku, stiču samopouzdanje i smirenost
Osmesi i zadovoljstvo na licima dece više od bilo kakvih reči govorili su o njihovim utiscima posle jednočasovnog „druženja” s kobilom Belom, u prirodnom ambijentu, na terenima Konjičkog kluba „Kentaur” u Zemunu.Ovo neobično druženje bilo je samo deo terapije namenjene deci koja imaju različite razvojne probleme i poremećaje ponašanja – teškoće u motornom i intelektualnom razvoju, poremećaje iz autističnog spektra, probleme s pažnjom i učenjem, hiperaktivnost, strahove… Druženje s konjima njima pomaže da razviju svoje mogućnosti i budu samostalniji, ali i da steknu sigurnost, samopouzdanje, smirenost, poprave motoriku, nauče se odgovornosti, poštovanju pravila, komunikaciji s okolinom.
Reč je o, na našim prostorima, relativno novoj metodi, koja se, međutim, u svetu već uveliko primenjuje i daje odlične rezultate. Na terenima konjičkog kluba u Zemunu ovu metodu primenjuje Jelena Arsović, defektolog i senzorni terapeut, koja je praktična i teorijska znanja sticala tokom specijalizacije u Sloveniji, ali i radeći u Osnovnoj školi „Dr Dragan Hercog” u Beogradu, u kojoj se obrazuju deca s različitim zdravstvenim problemima.– Radeći u svojoj školi s decom koja imaju različite razvojne probleme, pre osam godina osmislila sam projekat „Osmeh u sedlu”. Želela sam da vratim prirodu u dušu učenika i da učenjem uz pomoć konja razvijam njihove kognitivne veštine. Metoda je dala dobre rezultate, što me je motivisalo da nastavim dalje. Jer neka deca zbog razvojnih poteškoća ne mogu da razumeju sve što se oko njih dešava, ali imaju najvažniju sposobnost – da osećaju, vole i da budu voljena. Upravo tu sposobnost mogu podstaći i pravilno usmeriti kroz terapiju s konjima, koja im pomaže da prevaziđu različite probleme i stanja – ističe Jelena Arsović.
Naravno, to se ne postiže odmah ili za kratko vreme, već upornim radom i saradnjom. Da bi terapija bila uspešna potrebno je da se ispune različiti uslovi. Pre svega potrebna je iskrena saradnja između terapeuta i roditelja, u koju je ponekad neophodno uključiti i druge stručnjake (psihologe, defektologe, nastavnike) koji s decom rade. Naravno, potrebno je i motivisati dete, potruditi se da mu učenje bude zabavno kao igra. I najvažnije – potrebno je da konj, koji se koristi u terapiji, bude miran i poslušan, neosetljiv na zvuke i nagle pokrete. On je glavno „sredstvo” i „motivator” i nalazi se u središtu ove terapijske metode.– Posle svakog časa ima rezultata, posebno u smirenosti, jer ako dete ode kući napeto, ništa nismo uradili. Gledano na duže staze prvo se primeti napredak u motorici i to najpre gruboj, a potom i finoj. Dok deca jašu, stoje pored konja, hrane ih ili borave na balama sena i slame, ona razvijaju pažnju, uče se koordinaciji pokreta, sticanju odgovornosti, samopouzdanja, a na kraju i pravilnom usmeravanju emocija. Cilj je stimulacija čula, čime se dete dovodi u stanje smirene budnosti kada počinje proces učenja. Sve to u krajnjem ishodu pomaže da dete bude samostalnije i funkcionalnije – objašnjava Jelena.
Inače, jedna terapija u proseku traje 45 minuta do sat vremena, a terapeut je stalno prisutan. On usmerava aktivnost, a često su tu i roditelji ili dečji asistenti. Svako dete je priča za sebe, pa je i terapija individualna i zavisi od uzrasta deteta, njegovog razvojnog problema, očuvanosti motorike, emotivnog stanja, osobina.Zato se pre određivanja terapije prvo vrši procena deteta i njegovih mogućnosti, obavlja razgovor s roditeljima, a po mogućstvu i školom ili ustanovom u kojoj se dete leči. Nema strogo određenih satnica, već dinamika i dužina terapija zavisi od želje i motivacije deteta. A lep, prirodan ambijent, plemenite i mirne životinje, strpljivi terapeuti, koje raduje i motiviše svaki napredak dece, utiču da ovi mali ljudi brzo zavole konje, ljude koji s njima rade, ceo ovaj prostor i rado im se ponovo vraćaju.
Kobila Bela u Konjičkom klubu „Kentaur” je mirna, poslušna, odvažna, strpljiva. Zato i brzo stiče poverenje dece koja na njoj jašu ili je hrane, posmatraju, uče njene pokrete. Sve to, uz stalnu saradnju terapeuta i njegovu usmerenu aktivnost za decu predstavlja izvrsnu terapiju i pomaže im u jačanju motivacije i kontrole, proširivanju raspona pažnje, razvijenijoj svesti o prostoru i sebi samom, razvijanju sposobnosti slušanja i pričanja.
Politika
