U blizini šetališta kraj Dunava nekada je bilo saobraćajno čvorište. Na ovom mestu bila je prva stanica Evrope u koju je ušao jedan voz iz Beograda, 1884. godine
PET stubova koji danas krase ambijent uz šetalište između hotela „Jugoslavija“ i solitere pored Dunava označavaju mesto u čijoj blizini je nekada bila prva železnička stanica u Zemunu. Mnogi stariji Zemunci i Beograđani još pamte kako su vozovi tutnjali ovom trasom budući da je stanica zvanično ukinuta 1970, dok je rušenje zgrade i magacina koji su je okruživali potrajalo još nekoliko narednih godina.
Kustos Železničkog muzeja u Beogradu Ivana Jovičić Ćurčić, autor izložbe posvećene ovom mestu, podsetila nas je da je još u doba Austrougarske Zemun povezan sa Novim Sadom, pa samim tim i Suboticom 10. decembra 1883. godine, a sa Beogradom i mostom na Savi krajem avgusta 1884. godine.
Od Evrope do Bliskog istoka
– MOST na Savi, koji i danas postoji, najstariji je beogradski most, a njegovu gradnju su zajednički finansirale Srbija i Austrougarska – kaže Ivana Jovičić Ćurčić. – Izgradnjom ove pruge Evropa je povezana sa Balkanom i Bliskim istokom. Sporazumom između dve zemlje bilo je predviđeno da se predaja i primanje vozova vrši na beogradskoj stanici, a carinjenje robe Srbija je obavljala u Beogradu, a Austrougarska u Zemunu.
Tako je stanica Zemun postala prva stanica Evrope u koju je stigao voz iz Beograda.
Posle završetka Prvog svetskog rata, beogradska stanica bila je preopterećena, pa stanica u Zemunu dobija ulogu ranžirne stanice, iako nema kapaciteta za tako nešto.
Zatim je usledio Drugi svetski rat, pa je od aprila 1941. godine Zemun administrativno odvojen od Beograda formiranjem Gradskog poglavarstva, a od 10. oktobra iste godine se i formalno nalazi pod upravom ustaške Nezavisne države Hrvatske. Godinu dana posle početka rata, po nemačkoj naredbi, ranžirna stanica na hrvatskoj teritoriji Zemun proširena je izgradnjom još devet koloseka na Bežanijskoj kosi.
– Železnička stanica bila je na meti savezničke avijacije u aprilu 1944. godine – dodaje naša sagovornica. – Osim Železničke stanice, gađana je i pruga do mosta kao i koloseci koji su od Zemuna vodili ka tadašnjem (Starom) aerodromu i pristaništu. Posle rata Železnička stanica nastavlja svoj rad, ali i dalje preko svojih mogućnosti.
U Železničkom muzeju stručnjaci marljivo čuvaju podatke kako je, na primer, 1960. godine kroz ovu stanicu prošlo 19.029 teretnih vozova sa 964.996 vagona, a kola su, u stanici, zadržavana od osam do 10 časova, zato što je kolosečna mreža od svega 17 kilometara zadovoljavala svega 60 odsto potreba.
Odlazak u prošlost
KADA je odlučeno da bude izgrađena pruga Zemun Novi grad – Novi Beograd – most na Savi, 1967. godine, projektovan je i tunel ispod Bežanijske kose, a ova stanica je polako prekomandovana u sećanja svojih savremenika. Službenici ove stanice su mahom preseljeni u novu ranžirnu stanicu u Makišu, a zajedno sa svečanim prolaskom prvog voza novom trasom, 1970. godine, počelo je rušenje stanične zgrade i demontiranje pruge. Ložionica je srušena nešto ranije, a na mesto nekadašnje građevine koja je bila ponos Zemunaca nikli su novobeogradski blokovi sa kojima se graniči današnji Zemun.
Ostao je samo jedan podvožnjak, u Vrtlarskoj ulici, koji, ušuškan i skriven između stambenih i poslovnih zgrada podseća kako su nekada, sa ponosom, ovuda tutnjale parne lokomotive, proizvodeći prepoznatljivu buku i puštajući gust trag dima koji je dugo još mnoge asocirao na putovanje.
PRVI PUTNICI
KRAJEM leta 1884. godine, po želji kralja Milana, na beogradskoj železničkoj stanici održano je slavlje povodom završetka pruge Beograd – Zemun. Odmah po završenom slavlju, u 14.30, kralj je sa porodicom dvorskim vozom otputovao u Beč.
Dvorski voz bio je prvi voz koji je prešao preko mosta na Savi, da bi deset minuta kasnije prošao kroz stanicu Zemun.
STUBOVI ZA SEĆANjE
SEĆANjE na ovu železničku stanicu obnovili su Zemunci tokom 1884. godine, kada su u okviru Oktobarskih svečanosti, posvećenih Danu oslobođenja Zemuna, 22. oktobra, postavili spomen-obeležje.
Na platou pored hotela „Jugoslavija“ postavljeno je pet stubova koji su nekada držali nadstrešnicu na peronskoj strani stanične zgrade, kao i nekoliko metara šinskog polja. Spomenik je rad arhitekte Miluna Stambolića.
