Dušan Krsmanović, koji je izdržao 20-godišnju zatvorsku kaznu kao jedan od atentatora na Zorana Đinđića, jedini je optuženi pripadnik „zemunskog klana” koji od početka nije poricao svoju ulogu u ubistvu premijera. Jedan je od prvih uhapšenih članova ove kriminalne grupe, a njegov iskaz je među ključnim svedočenjima na kojima je zasnovana najpre optužnica, a zatim i pravosnažna presuda.
Zbog lošeg psihičkog stanja, Krsmanović je u sudnici delovao kao da je nezainteresovan za proces. Još na prvom saslušanju priznao je da je za vođu klana Dušana Spasojevića radio od 1998. godine i da su prodavali drogu. Od njega je sud čuo informacije da je Spasojević tada govorio da je od Slobodana Miloševića dobio dozvolu da formira paravojnu formaciju za rat na Kosovu. Dodao je da je i sam išao na Kosovo.
Krsmanović je Spasojevića i Milorada Ulemeka imenovao kao organizatore ubistva Đinđića. Rekao je da je razlog bio taj što je Ulemek saznao da njihov nekadašnji saradnik u kriminalu Ljubiša Buha Čume sarađuje sa tužilaštvom. Kazao je da je Spasojević hteo da preuzme vlast u zemlji. O sebi je pričao da je bio fasciniran Spasojevićem, videvši da nosi debele zlatne lance, živi u bogatstvu i posećuju ga političari. Tvrdio je i da je učestvovao u svemu što bi on naredio jer ga se plašio.
„Posle petooktobarskih promena Spasojević je govorio da ima DOS uz sebe, a njegov odnos sa vlastima počeo je da se menja nakon hapšenja zbog otmice Miroslava Miškovića, 2001. Rekao je da im to nikada neće oprostiti. U to vreme organizovan je protest Jedinice za specijalne operacije radi smene ministra policije Dušana Mihajlovića. Zatim je Spasojević čuo da će Goran Svilanović postati ministar odbrane i da će raspustiti vrh vojske i JSO, pa je planirao da ga ubije. Odustao je kada ga je ubedio inspektor Slobodan Pažin (pripadnik policije koji je sarađivao sa Spasojevićem)”, naveo je Krsmanović.
Plan o ubistvu Đinđića Spasojević je, prema Krsmanovićevom svedočenju, osmislio u februaru 2003. Prva ideja bila je da premijerovo vozilo gađaju „zoljom” na auto-putu, ali su odustali nakon što više takvih pokušaja nije uspelo. Krsmanovićev zadatak bio je da osmatra da li je premijerovo obezbeđenje pojačano nakon presretanja njegovog automobila kod „Beogradske arene”. Utvrdio je da je isto kao i ranije. Kasnije je bio jedan od članova grupe koji su bili zaduženi da nađu prostoriju iz koje će Zvezdan Jovanović pucati u premijera. Na dan ubistva Đinđića, Krsmanović je bio zadužen da klan obaveštava o prolasku premijerove kolone kod „Ruda”.
„Umesto u primarnoj porodici, Dušan Krsmanović nalazio je uzore u uličnom miljeu i nakaradnim američkim filmovima. Zato je bio lak plen zveri kakav je bio Dušan Spasojević, kojim je bio fasciniran. Video je da Spasojevića obezbeđuje najelitnija policijska jedinica JSO, da u njegovu kuću dolaze političari i da ga je u zatvoru obilazio Čedomir Jovanović”, kazao je u završnoj reči pred sudom njegov branilac Veljko Delibašić.
Tražeći blažu kaznu za Krsmanovića, advokat je tvrdio da on nije mogao da shvati da je bio deo kriminalne zavere, već je bio izmanipulisan i verovao da radi za neku tajnu službu.
