Naslovna Društvo Zemunski park krije mračnu priču

Zemunski park krije mračnu priču

0

Zemunci obožavaju svoj park smešten u centru opštine. U njemu su mnoge važne institucije i spomenici kulture. Tu je i više od 1300 stabala, od kojih 15 imaju status zaštićenog dobra.

-Zemunski park ima sve sadržaje koje poželite, tu je sve i za stare i za mlade, šetalište bude puno đaka koji su na velikom odmoru, tu su studenti, penzioneri sa svojim unucima. Prve ljubavi, prijateljstva dešavali su se baš ovde među stoletnim stablima. Za gimnaziju “Goce Delčev” me vežu prelepe uspomene, kaže Dragan Novičić, poznati rok i sportski menadžer.

I zaista je veličanstven taj park koji se prostire skoro od Glavne ulice do početka Tošinog bunara. Na blizu osam hektara površine smeštene su jedna od prvih gimnazija u našoj zemlji, osnovna škola, muzička škola “Kosta Manojlović”, Poljoprivredni fakultet, kasarna, dve crkve, katolička i pravoslavna Svetog Arhanđela i Svetog Roka, hala „Pinki“…

Ipak, ovaj park krije mračnu istorijsku tajnu koju je teško zamisliti danas dok se gleda njegova idilična površina.

Zemun je sve do 1918. bio granični grad na tlu Austrougarske, a Beograd sve do XIX veka grad pod vlašću Turaka. Austrougarska monarhija imala je zadatak da zaštiti Evropu od prodora Turske. Iako su bile dijametralno suprotne ove dve monarhije su i dalje sarađivale trgovinom, koja se odvijala upravo na tlu nekadašnjeg Singidunuma i Taurunuma, kako su glasili antički rimski nazivi dve naseobine.

Kada je izbila velika epidemija kuge Austrijanci su 1699. sagradili limes sa čardacima sa kojih su osmatrali i štitili svoju teritoriju od potencijalnih prenosilaca bolesti, a 1730. godine su sagradili karantin Kontumac na prostoru današnjeg Zemunskog parka.

Opasavao ga je veliki zid od cigle, čiji se malobrojni ostaci i danas mogu videti u parku, dok je na obodu bio kanal pun ustajale vode. Svi putnici i roba koji iz Turske dođu u Austriju neko vreme provodili su u Kontumacu i ostajali tamo prvo 51 dan, a kasnije tri nedelje, ukoliko bi se na lekarskom pregledu utvrdilo da su putnici zaraženi nekom bolešću.

Putnici, roba i životinje su bili zaustavljeni kako bi se izvršio detaljni pregled i zadržavanje onih koji imaju i najmanji simptom bolesti.

Sva roba je tokom izolacije odlagana u posebne odaje, a ista pravila su važila i kada je reč o pošti koju su sanitetski radnici dezinfikovali sirćetnom parom. Svi koji su bili zaraženi kugom ili nekom smrtonosnom bolešću ostajali su u Kontumcu. Ako bi neko od njih preminuo, sahranjivan je u posebnom delu karantinskog prostora, a posmrtni ostaci su zatrpavani krečom.

Tokom postojanja karantina u njemu su boravili KarađorđeVuk KaradžićJoakim VujićHans Kristijan Andersen

Kontumac je postojao skoro 150 godina, kada je ugašen, a zemljište prodato zemunskom Magistratu i Ugarskoj finansijskoj direkciji.

Međutim, park je ostao zapušten sve do odluke Gradskog veća Zemuna, slobodnog Kraljevskog grada, da ovaj prostor preuredi u šetalište i Malu realku (četvorogodišnju školu) podigne u Veliku (sedmogodišnju školu) gde je ranije bila zgrada za sobama prenoćište kontumacista. 30. maja 1880. godine otvoren je „Mali park“ koji je obuhvatao samo prostor oko škole, a onda je kasnije proširivan do granica sadašnjeg.

Izvor: Kaldrma.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име