U čast velikog Zemunca, istoričara, pedagoga, kustosa, horovođe, poklonika umetnosti, zaljubljenika u lepo održano je veče ”Sto godina od rođenja” Miodraga Dabižića (1922-2017) u Domu vazduhoplovstva. Organizatori, Klub matične kulture Zemun i Turističko društvo ”Zemun”, izborom govornika su se potrudili da sveobuhvatno prikažu raskoš ličnosti i ogroman opus stvaralaštva profesora Dabižića.
Vanja Đorđević, Ljiljana Zorkić, Mira Nikolić, Ružica Velimirović, Darko Ćirić i Dimitrije Mika Salaćanin, svako iz svog ugla približili su mnogobrojnoj publici ono što je veliki zemunski gospodin sa šeširom ostavio svom gradu.
Uvek odan svom domu, zavičaju i tradiciji, slobodarskog duha učestvovao je u završnim operacijama oslobođenja zemlje u Drugom svetskom ratu. U novoj Jugoslaviji posvećuje se profesuri i pedagoškom radu. Na poseban način Mija je čuvao kulturno blago Zemuna i kao osnivač i dugogodišnji kustos Zavičajnog muzeja, uspeo je da istoriju učini živom, da svojim pripovedanjem o Zemunu i Zemuncima bude i ostane inspiracija generacijama da sa pažnjom čuvaju nasleđe.
Brižljivo proučavajući istoriju Zemuna, ostavio je sveobuhvatna dela poput ”Zemun – pregled prošlosti od postanka do 1918. godine”, ”Sedam milenijuma Zemuna”, ”Uspomena na helensku koloniju u Zemunu”, ”Zemunski gudački kvartet”, takođe, bio je koautor u naslovima ”Zemunski graditelj Franja Jenč”, ”Petar Marković”, ”Zemunska biblioteka”, ”Sto godina rada Dobrovoljnog vatrogasnog društva”, ”Sto godina Ekonomske škole u Zemunu”, ”Zemunska bolnica”, ”Znamenitosti i lepote Srbije”, ”Znamenitosti i lepote Vojvodine”… Takođe, autor je mnogobrojnih članaka o životu Zemuna i Zemunaca.
Posebno mesto zauzima monografija ”Zemunsko groblje” na 224 stranice velikog formata, obogaćena brojnim dokumentima istorijskog karaktera, mapama i planovima, starim gravirama, izvornim i savremenim fotografijama kako zemunskih urbanih celina, tako i pojedinačnih grobova. To je jedinstveni dokument o istoriji, razvoju, svim bivšim slojevima i današnjem stanju ovog večnog prebivališta na Gardošu. Kritika je saglasna da je Miodrag A. Dabižić, kao temeljni istraživač ustanovio dodatne podatke o društvenom i kulturnom životu Zemuna i njegovog najstarijeg dela – Gardoša, i dao nova saznanja o nekadašnjim žiteljima tradicionalno multietničkog grada, na primerima sačuvanih nadgrobnika na pravoslavnim, katoličkim i jevrejskim parcelama.
Za višedecenijsku delatnost dobio je niz diploma i zahvalnica među kojima su Zlatna značka Turističkog saveza Beograda, plakete Muzeja grada Beograda i Skupštine grada Beograda, medalja Vatrogasnog saveza Srbije, Oktobarska nagrada opštine Zemun, Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Prolećna nagrada Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna i Statueta Ikar Komande vazduhoplovstva i PVO.
Svoje mesto je našao u Enciklopediji srpskog naroda i u knjizi ”Ko je ko”.
Kao poklonik lepog bio je važan činilac u razvoju likovnog života. Sarađivao je sa galerijama ”Stara kapetanija” i ”Ikar”. Bio je aktivan član Kluba matične kulture Zemuna, jedan od osnivača Turističkog društva ”Zemun” i inicijator brojnih tradicionalnih manifestacija po kojima je Zemun i danas prepoznatljiv.
Biće upamćen kao dirigent Zemunskog crkvenog hora, pune četiri decenije, i u onim vremenima kada nije bilo poželjno biti verujući čuvar pravoslavnog pojanja.
Simbolično, stepenište od Gardoške ulice do platoa Milenijumske kule nosi ime profesora Dabižića. Upravo ta putanja vodi nas do mesta sa koga se najlepše vidi ”varoš kraj Dunava”, to je mesto početka zemunske istorije.
Pijanistkinja Ljiljana Arsenović, violinistkinja Megumi Tešima Kalman i Zemunski gudački kvartet, koji su učestvovali u muzičkom delu programa na poseban način odali su poštu uvaženom profesoru Miji Dabižiću.
