Zemun danas važi za jedno od najlepših mesta za izlazak u Beogradu, ali njegova kafanska tradicija seže mnogo dalje u prošlost — u vreme kada je ovaj deo grada bio važna trgovačka stanica na obali Dunava.
Još u periodu Austrougarske, Zemun je bio poznat po velikom broju kafana i gostionica. Njihova uloga nije bila samo da posluže piće, već su predstavljale mesta susreta trgovaca, zanatlija i putnika koji su dolazili iz različitih krajeva Evrope.
Zahvaljujući položaju uz Dunav, u Zemun su pristizali brodovi puni robe, ali i ljudi. Upravo su kafane bile prve stanice na kojima su se sklapali poslovi, razmenjivale informacije i pravili planovi. U njima su se donosile odluke koje su često prevazilazile granice samog grada.
Za razliku od drugih delova današnjeg Beograda, u Zemunu je posebno mesto zauzimalo — pivo. Pod uticajem srednjoevropske kulture, ono je bilo jedno od najčešće konzumiranih pića, a točenje piva u kafanama predstavljalo je deo svakodnevnog života.
Kafane su u to vreme bile centar društvenog života. Tu su se održavale proslave, slušala muzika i provodile duge noći koje su često trajale do jutra. Svaki sloj društva imao je svoje mesto — od običnih radnika do uglednih trgovaca.
Kako se grad razvijao i menjao, menjale su se i kafane. Mnoge su nestale, neke su promenile izgled i namenu, ali duh tog vremena i dalje je ostao prisutan u pojedinim delovima Zemuna, naročito uz reku.
Danas, iako su moderni lokali preuzeli primat, Zemun i dalje nosi epitet mesta gde se ne izlazi samo zbog pića — već zbog atmosfere koja se gradi decenijama.
Priča o zemunskim kafanama tako nije samo priča o piću, već o gradu koji je kroz njih disao, rastao i stvarao svoj prepoznatljiv identitet.
