Zemunsko kupatilo Dragutina Karla Heniga:
Oko 1930-ih godina, Dragutin Karl Henig bio je poznat kao vlasnik dva popularna zemunska kupališta:
Lido na zemunskoj plaži (Veliko ratno ostrvo / zemunska obala)
„Sunčano kupatilo“ kod Mornarske ulice u Zemunu.
Zemun
U starim zapisima pominje se i „hladno kupatilo“, koje su Zemunci zvali „švimšule“ (od nemačkog Schwimmschule – „škola plivanja“), što govori koliko je austrougarski uticaj bio jak u tadašnjem Zemunu.
Kontekst vremena (između dva rata)
Kupališta nisu bila samo mesta za kupanje — bila su društveni centri: muzika, restorani, šetnje, sportske aktivnosti i letnji društveni život.
Zemun je tada bio izrazito vezan za Dunav; kupališta su bila deo identiteta grada.
Šta se desilo posle rata?
Drugi svetski rat je prekinuo taj način života; mnoga privatna kupališta su ugašena ili nacionalizovana.
Posle 1945. menja se urbanistička politika i mnoga stara kupališta nestaju ili gube prvobitnu funkciju. Lido je opstalo kao simbol, ali ne u starom obliku.
Kupalište je pripadalo Dragutinu Karlu Henigu (Hening/Kening), jednom od poznatijih zakupaca i organizatora zemunskih kupališta tridesetih godina XX veka. On je držao dva kupališta: Lido i „Sunčano kupatilo“ kod Mornarske ulice.
Naziv „Sunčano kupatilo“ verovatno nije slučajan — u to vreme takva kupališta bila su uređena za sunčanje i porodični odmor, sa kabinama za presvlačenje, drvenim platformama i ugostiteljskim sadržajem. To je bio moderni evropski trend između dva rata.
Mornarska ulica je važan trag: nalazi se uz dunavsku obalu starog Zemuna, deo koji je tada bio izrazito vezan za rečni život — pristaništa, čamce, restorane i kupališta. Danas je taj deo urbanistički potpuno promenjen, pa je teško precizno locirati ostatke kupališta.
„Sunčano kupatilo“ je verovatno bilo privatno i komercijalno kupalište, za razliku od javnih „hladnih kupatila“, pa je imalo nešto „gospodskiji“ karakter — namenjeno građanskoj klasi Zemuna.
Na osnovu dostupnih tragova, „Sunčano kupatilo” kod Mornarske ulice nalazilo se na staroj zemunskoj dunavskoj obali, u zoni današnjeg keja, između starog jezgra Zemuna i dela prema Hotel Jugoslavija. Mornarska ulica je tada bila direktno vezana za rečni život — brodove, pristane i kupališta.
Šta je važno:
1. Lokacija uz samu obalu
Mornarska ulica je bila jedna od „rečnih“ ulica starog Zemuna.
To znači da je kupatilo gotovo sigurno bilo na pontonima ili drvenim platformama uz obalu, kako su tada kupališta često građena na Dunavu.
2. Naziv „Sunčano” sugeriše tip kupališta
Za razliku od „hladnog kupatila“ („švimšule“), ovo je verovatno bilo uređeno kao letnje mondensko kupalište: kabine za presvlačenje, terasa za sunčanje, možda mali bife ili restoran, prostor za porodice i „gospodu“.
Takva kupališta su bila popularna u gradovima Austro-Ugarske i taj duh je Zemun zadržao između dva rata.
3. Henig/Hening kao zakupac
Dragutin Karl Henig držao je dva kupališta: Lido i „Sunčano kupatilo“ kod Mornarske.
To govori da nije bio mali privatnik nego važan akter zemunskog letnjeg života.
4. Šta se verovatno dogodilo posle 1945.
Nacionalizacija privatne imovine, promena obale, nasipanje i urbanizacija keja, nestanak starih drvenih objekata.
Na mestu gde danas prolaznici šetaju zemunskim kejom, između starih kafana i novih zgrada, nekada je postojalo ‘Sunčano kupatilo’ Dragutina Karla Heniga — mondensko dunavsko kupalište kod Mornarske ulice. Sa drvenim platformama, kabinama i pogledom na Dunav, bilo je simbol leta u starom Zemunu, u vremenu kada se grad nije okretao od reke, već je živeo s njom.
