Danas šetamo uređenim kejom, gledamo miran Dunav i teško možemo da zamislimo da je nekada ista ta reka ulazila duboko u Stari Zemun. Ipak, istorijski zapisi svedoče da je Zemun više puta bio pogođen velikim poplavama, a jedna od najtežih dogodila se u 19. veku.
U proleće 1838. godine Dunav je dostigao izuzetno visok vodostaj. Voda je nadirala ka obali, prelila se preko niskih delova i potopila kuće u priobalju. Stanovnici su morali da napuštaju domove i povlače se ka višim delovima grada, bliže Gardošu.
Prema arhivskim beleškama, pojedini delovi Starog Zemuna bili su danima pod vodom. Ulice uz obalu pretvarale su se u improvizovane kanale, a kretanje je bilo moguće samo čamcima. Šteta na kućama, podrumima i trgovinama bila je velika, posebno jer su mnogi objekti tada bili građeni bez savremenih zaštitnih sistema.
Poplave nisu bile retkost ni kasnije. Dunav je i tokom narednih decenija pokazivao svoju snagu, a velike vode zabeležene su i u 20. veku. Ipak, poplava iz 19. veka ostala je upamćena kao jedna od najtežih u istoriji Zemuna.
Danas, zahvaljujući nasipima i uređenju obale, scena iz tog vremena deluje gotovo nezamislivo. Ali istorija Starog Zemuna podseća da je Dunav oduvek bio i blagoslov i pretnja — reka koja je gradu donosila trgovinu i život, ali i trenutke kada je voda stizala do samih pragova kuća.
