Na mrežama se pokrenula diskusija oko bahatosti pojedinih komšija koje ne vode računa o neprijatnim mirisima koji dolaze iz njihovih stanova, a onda je u moru toga isplivala i jedna, u najmanju ruku, uznemirujuća ispovest čoveka čija je porodica zbog komšinice morala i da se preseli.
Kako je pojasnio, živeli su u gornjem Zemunu, u naselju Sava Kovačević, a muku kakvu nisu mogli ni da sanjaju donela im je komšinica koja je živela u stanu iznad njih. „Imala je oko 10 kučića, 7-8 mački i dva gavrana na ustakljenoj terasi. Stan je smrdeo na lešinu, urin… Stalno je kuvala neke iznutrice i koske“, napisao je odmah na početku. Kako je pojasnio, kada ništa drugo nije urodilo plodom, počeli su i da prijavljuju problem.
„Žalili smo se nebrojeno puta policiji, par puta su ulazili kod nje sa gas-maskama, posle nisu hteli da dođu nikako. Policija nas uputi na komunalnu policiju a oni na Upravu za veterinu koji nas ponovo pošalju policiji i tako ukrug“, naveo je gospodin.
No, onda je skrenuo pažnju na još jedan problem koji se pojavio jer gospođa se nije zaustavila na velikom broju životinja samo u svom stanu.
„Par kučića je živelo u parkiranom belom ‘fiat puntu’ ispred zgrade. Lajali bi 24/7 iz kola na sve oko sebe, isfrustrirani, žalosni“, napisao je.
Napomenuo je da su zvali udruženja zaštitara, a da je problem pomenut i u medijima, ali da ništa nije pomoglo.
„Na kraju smo prodali stan i odselili se“, objasnio je gospodin.
Međutim u komentarima su se javili i oni koje je interesovalo da li je osoba koja je stan kupila imala uvid u probleme sa komšinicom.
„Možda. Smrdeo je čitav haustor. Ja mu nisam pominjao, inače nikad ne bih prodao stan. Kontam da ciljaš na moralnost prodaje takvog stana i kako sam u stvari trebao da sebi maksimalno otežam izlazak iz go***a. Dao sam sve od sebe da to rešim nekoliko godina, svađao, obijao pragove institucija… Sada je red da tu štafetu uzme neko drugi a moja porodica da živi u boljem kraju“, odgovorio mu je autor.
Drugi su se nadovezali da nekada zaista nema rešenja sa pojedinima i da problemi veriraju od suptilnih do onih ekstremnih poput tog u kom se zatekla porodica osobe koja je pisala, a bilo je i onih koji su prepoznali komšinicu upitavši da li živi na određenoj, preciznije navedenoj, lokaciji… Čime se ostavlja sumnja kao da je problem potrajao i dugo nakon što se porodica odselila, a možda i dalje traje.
