Одборници Скупштине града Београда усвојили су данас предлоге да велики број важних личности за историју и културу српског народа добију улице у главном граду Србије, а на предлог заменика градоначелника Горана Весић од сада улице у Београду имају и цар Јустинијан Први, цар Ираклије, кнез Павле Карађорђевић и принцеза Оливера.
Досадашња Штросмајерова улица у Земуну преименована је одлуком одборника у Улицу кнеза Павла Карађорђевића, а Улица Петра Зрињског, такође у Земуну, у Улицу принцезе Оливере.Весић је образлажући своју иницијативу у својству грађанина казао да смо живели у различитим државама, а да је Београд био главни град различитих држава, због чега је имао улице које су називане како по топонима различитих делова СФРЈ, како по личностима које нису важне за Србију, а биле су важне за неке друге народе.
Наводећи да се део историје на тај начин скривао како би се промовисала нека нова идеологија, неки нови национални курс, Весић је рекао да се дошло у ситуацију да постоји један број улица које немају никакве везе са Србијом и Београдом, а с друге стране чак се и зову по именима људи који нису чак ни били наклоњени много Србији.„Нема потребе да Штросмајер има улицу у Београду, јер ни на који начин није задужио наш народ. Кнез Павле Карађорђевић никада није добио улицу, а заслужио је ако ни због чега другог, због слика и уметничких дела које је оставио Народном музеју”, казао је Весић.
Додао је да је историјској улози кнеза Павла већ дат суд и истакао да је улицу заслужио и због много других ствари, међу којима је и то што је водио земљу у тешким временима после убиства његовог брата краља Александра.Када је реч о принцези Оливери, Весић каже да је она доказ колико нисмо водили рачуна о нашој историји и да ако постоји доказ за мучеништво и жртвовање за свој народ, онда је то принцеза Оливера.
Подсетио је да је принцеза Оливера ћерка Лазара Хребељановића и Милице, као и да је после Косовске битке и тешког пораза, њена мајка која је преузела Србију, предала султану Бајазиту у харем.„Успела је са тог места да помогне много Србију. После смрти Бајазита вратила се у Србију, помогла је свом брату да разуме односе у Турској, а била је и у Дубровнику. Чудно је да жена која је жртвовала цео свој живот за Србију, која је послата као жртва како би се спасла Србија, није никада заслужила да се неко сети ње без обзира на идеологију”, казао је заменик градоначелника.
Politika
