Na prvi pogled, Gardoš izgleda kao miran, romantičan deo Zemuna – kaldrma, stare kuće i pogled na Dunav. Ali kad padne noć, atmosfera se menja. Bar tako kažu oni koji tamo žive godinama.
Priča koju Zemunci šapuću
U nekim starim kućama na Gardošu, posebno onim sa dubokim podrumima, ljudi tvrde da se noću čuju koraci – iako nema nikoga. Vrata koja su sigurno zatvorena znaju da “kliknu”, a svetla ponekad zatrepere bez razloga.
Jedna od najčešćih priča govori o porodici koja je renovirala staru kuću. Tokom radova, otkrili su zazidani prolaz u podrumu. Kada su ga otvorili – naišli su na uski tunel koji je vodio dalje ispod brda.
Od tog dana, počele su neobične stvari: tiho lupkanje iz zidova, osećaj da ih neko posmatra i hladni talasi vazduha u zatvorenim prostorijama.
Navodno, nisu dugo ostali tu.
Tajna laguma
Ispod Gardoša postoji mreža podzemnih hodnika – tzv. laguma. Istorijski, korišćeni su za skladištenje robe, vina, pa čak i kao skloništa.
Ali problem je što mnogi od tih prolaza nikada nisu potpuno mapirani.
Neki veruju da: pojedini tuneli povezuju kuće međusobno, postoje zazidani ulazi koji vode ko zna gde i da se u nekima kriju delovi istorije koji nikada nisu otkriveni.
A tamo gde ima nepoznatog – uvek ima i priča.
Noći kada Gardoš “nije isti”
Stanovnici kažu da postoje noći – obično maglovite i tihe – kada ceo kraj deluje drugačije. Zvukovi se čudno odbijaju od zidova, koraci odjekuju i kada niko ne prolazi, a senke izgledaju… predugačke.
Jedan stariji Zemunac je navodno rekao:
“Nije problem u kućama… nego u onome što je ispod njih.”
