Јанош Хуњади, у народу познат и као Сибињанин Јанко, о чијој слави и јунаштву сведоче бројни споменици у Земуну и Београду, покошен је кугом 11. августа 1456. године у Земуну, три недеље после разбијања турске опсаде престонице, у чему је одиграо кључну улогу. Био је носилац бројних титула: жупан тамишки, северински бан, војвода Ердеља, капетан Београда, намесник Краљевине Мађарске, и отац једног од најпознатијих мађарских краљева Матије Корвина.
Својим га сматрају и Срби и Мађари и Румуни.
Учествовао је у најславнијим биткама свога времена и горљиво, јуначки бранио хришћанство пред вишекратним турским нападима. Прославио се у одбрани Београда на Дунаву.
Кулу на Гардошу народ је, желећи да сачува успомену на великог јунака који је умро у Гардошкој тврђави, прозвао и Кула Сибињанин Јанка.
Једна од улица на Гардошу носи, такође, његово име.
Живо народно сећање на средњовековног витеза није пресахло до дана данашњег.
На Земунском кеју пре две године, 22. јула 2019, свечано је откривен споменик Сибињанин Јанку, Јаношу Хуњадију, поклон Мађарске Србији на годишњицу битке за Београд. Аутор статуе великог јунака, изливене у бакру, високе 2,3 метра са крстом, симболом жртве и звоном – победе, је уметник из Будимпеште Иштван Мадараши.
Сећање на Сибињанин Јанка сачувано је у камену и на београдској тврђави Калемегдан:
”На овом месту 22. јула 1456. године браниоци Београда на челу са Јанком Хуњадијем извојевали су велику победу над Турцима.”
